Идеју је први пут изнео председник Емануел Макрон пре месец дана и о њој ће се расправљати на следећем састанку Европског савета 23. и 24. јуна у Бриселу.
Француска је већ послала нон-пејпер земљама ЕУ у којима је изнета идеја о стварању "европске политичке заједнице". "Јутарњи лист" је имао увид у овај француски документ о коме се расправља у ЕУ. Занимљиво, о документу је почело да се расправља тек неколико дана пре објављивања мишљења Европске комисије о давању статуса кандидата Украјини, Молдавији и Грузији.
Очекује се да ће Комисија препоручити давање статуса кандидата Украјини, можда и Молдавији, а неизвесно је како ће коментарисати Грузију. Иако у ЕУ кажу да су након подношења захтева ових земаља за чланство у ЕУ "поступиле по уобичајеној постојећој процедури", јасно је да је све ишло много брже и да се радило о политичким мотивима, а мање о испуњавању стварних критеријума за чланство.
Дуготрајан процес
Француски нон-пејпер наводи да се очекује да ће Европски савет, који се састаје за недељу дана у Бриселу, одлучити о захтеву Украјине за чланство, али и упозорава на дуготрајност процеса и предлаже да се још ове године формира "европска политичка заједница".
Прочитајте још
– Који год ниво да постигнемо на овом састанку Европског савета, политика проширења, због захтева за неопходним реформама за придруживање ЕУ и трајања које нужно следи, данас не нуди неопходан политички оквир да одговори на хитне историјске и геополитичке потребе које произилазе из рата против Украјине и политичко структурисање нашег европског континента – пише у том француском листу.
Управо је ова дужина процеса послужила Француској као аргумент за предлог "европске политичке заједнице" у којој би све земље биле спремне да деле заједничке демократске вредности и доприносе заједничкој безбедности, стабилности и просперитету Европе. Заједница би била отворена за све европске земље, без обзира да ли су чланице ЕУ и без обзира на њихове односе са ЕУ - оне који желе да буду чланови, оне који не желе или су је напустили, или су само економским споразумима повезани са ЕУ.
Земље на које се највише мисли у расправама о овом француском плану су земље Западног Балкана и Источног партнерства, али и Велика Британија која је напустила ЕУ.
Слична идеја Мишела
Ова заједница би имала формат "благе правне структуре" са овлашћењима за доношење одлука, али уз поштовање аутономије ЕУ у доношењу одлука. Састанци у оквиру такве заједнице били би редовни, неколико пута годишње, како на нивоу шефова држава или влада, тако и на нивоу министара.
Сличну идеју изнео је и председник Европског савета Шарл Мишел, који је то назвао "европска геополитичка заједница". Како је Мишел изузетно близак Макрону, очигледно је да се то односи на исту идеју, па ће ово бити једна од кључних тема Европског савета крајем следеће недеље.
Када је Макрон први пут изнео идеју о "европској политичкој заједници", пошто се показао затвореним према процесу проширења ЕУ, многи су били скептични да ће се тај политички простор претворити у "вечиту чекаоницу" за земље које су на путу да постану чланице. Али овај нон-пејпер наводи да ће стварање ове заједнице помоћи, а не спречити интеграцију у ЕУ за оне земље које то желе.
– Европска политичка заједница неће бити алтернатива чланству у Европској унији и неће бити замена за процес проширења. За европске земље које желе да се придруже ЕУ, са друге стране, биће прилике да ојачају везе са државама чланицама ЕУ пре и после чланства, политички и учешће, у одређеним политикама ЕУ, укључујући постепену интеграцију, где је то потребно, у европску унутрашње тржиште - наведено је у нон-пејперу.
(Јутарњи лист)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".