Шта се све догодио на овај дан и у данима пре или после њега, сазнајте у тексту који следи.
У колективној свести српског народа Видовдан није само верски празник - дан када се верници празнују дан светог Вида. Видовдан у Србији има слојевито значење. Говори о историји и традицији, о важним одлукама и догађајима, жртвама и ратовима, а све то говори о континуитету постојања једног народа и грађења његовог идентитета.
Фото: спц.рс
КОСОВСКИ БОЈ (1389)
Треба знати да је та, за Србе најзначајнија битка, Прва Косовска битка, јер се након те одиграло још на том локалитету и његовој непосредној близини. Она се одиграла 15. јуна (по старом календару) у близини Приштине између хришћана и Османлија.
Фото: принтскрин јутјуб/ Nikola Jaksic
Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу турске војске налазио султан Мурат И са синовима Јакубом и Бајазитом.
Прочитајте још
ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881)
На Видовдан 1881. године потписан је и уговор којим се Србија се обавезала да неће закључивати било какве политичке или економске уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске. У замену за потпуну потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност.
БРЕГАЛНИЧКА БИТКА (1913)
Иако се није догодио баш тог датума него неколико дана после, овај догађај се везије за Видовдан јер је још увек трајало видовданско празновање. Само неколико дана касније, 30. јуна 1913. године, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.
САРАЈЕВСКИ ИЛИ ВИДОВДАНСКИ АТЕНТАТ (1914)
Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна 1914. године у Сарајеву, (Босни и Херцеговини) када је Гаврило Принцип из групе од шесторице атентатора (петорице Срба и једног босанског муслимана), чланови организације Млада Босна, којима је координирао Данило Илић, убио аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију, војвоткињу од Хоенберга.
Фото:Профимедиа
Политички мотиви убиства је биле жеља за одвајањем аустроугарске провинције Босне и Херцеговине и њено уједињење у Велику Србију или Југославију. Иза организације убиства стајали су официри српске војске. Атентат је директно водио до Првог светског рата када је Аустроугарска дала ултиматум Србији, који је она делимично одбила. Аустроугарска је потом објавила рат Србији, што је било окидач за низ објава рата између других европских сила.
ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ (1919)
Версајски споразум којим је окончан Први Светски рат потписан је 28. јуна 1919. године истог дана када се десио Сарајевски атентат који је и био повод за његово започињање.
ВИДОВДАНСКИ УСТАВ СХС (1921)
Наставак приче о континуитету постојања једног или групе народа на истом простору наставља се после Првог светског рата, званично - опет на видовдан. Највиши правни акт будуће Југославије, Видовдански устав, потписан је 28. јуна, а њиме је започело раздобље заједничког живота словенских народа.
(Натионал Геограпхиц Србија)
БОНУС ВИДЕО:
ПОВЕЉА О ХРАМУ У ТЕМЕЉ ЈЕ УГРАЂЕНА: Сан предака остварен је након 125 година
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
