Она је оставила неизбрисив траг на естрадној сцени тадашње Југославије. Њена раскошна боја гласа и сета која се у њему осећала освајала је публику где год би се појавила. Људи су уз њене песме тражили утеху за тугу, бежали од стварности или се једноставно препуштали севдаху и уживали у емоцији коју је пружала.
Фото: В. Данилов
Међутим, њен пут до звезде није био лак. На почетку се чинило да је цео свет њен, да је постигла све у животу. У " Тополи" је имала плаћен стан и храну, и уз то плату од двадесет хиљада динара. Али брзо је схватила свој јадан положај усред кафанског дима, међу пијаним и замагљеним погледима оних који су је пратили у ритму разбијених чаша. Морала је све чешће да буде брањена од грубих насртљиваца. После "фајронта", седела је згрчена у својој соби и плакала. Тада је почињала да схвата чађави свет кафане и чамотну душу свог оца Мехмеда.
Покушала је бар стид да заклони иза лажног имена. Није могла више да буде Добојка, ни Зилха, ни Гара. Узела је име Силвана. Некада у Добоју, после филма "Горак пиринач", другови и другарице у школи говорили су да личи на Силвану Мангано. И звали су је Силвана. Није то име заборавила. Сада јој је било згодно да сакрије иза њега своју личност, своје порекло, своју пољуљану веру и наде..
Фото: Архив Новости
Прочитајте још
Последњих година као да је непрестано предосећала предстојећу несрећу. Њене изјаве о будућности које се плаши схватане су у оно време као израз незадовољства, несталог усред професионалних неуспеха. Ипак њена питања "Шта ће бити сутра", "Да ли ће сутра уопште бити?" - могла је схватити тек после октобарске трагедије на аутопуту. Прича се да је те 1976. године Силвана нагло почела да се интересује за окултне појаве. Ухватила ју је права манија гледања у шољу, гледања у карте... Обилазила је чак и неке "пророке" и "пророчице". Интересовала се за астрологију, за телепатију...Неки хоџа јој је, кажу, предвидео скору несрећу.
Фото: Архив Новости
Све те слутње Силвана је хтела да провери код видовите Бугарке Ванге, о којој је код нас својевремено доста писано. Прилика за то пружила јој се кад је у августу 1976. године с групом наших естрадних уметника гостовала у Бугарској.
Морале су, кажу, бугарске власти интервенисати да је Ванга прими преко реда. Ипак, тај сусрет је био крајње непријатан. Ванга је седела окренута лицем прозору, као да својим слепим очима гледа кроз прозор.
"Ти си, значи, та певачица" - рекла је у једном тренутку видовита жена и домах додала: - "Седи и ћути, причекај мало."
Дуго су ћутале, а онда је Ванга одустала од покушаја да певачици гледа судбину. Испрекиданим реченицама скратила је сусрет.
"Ништа!" - Рекла је. - Не треба ништа да питаш. Не желим да говорим с тобом. Не сада. Иди и дођи кроз три месеца."
Узрујана, са сузама у очима, Силвана је кренула напоље, али ју је глас видовите жене зауставио на прагу.
"Чекај, У ствари, нећеш моћи да дођеш...Иди, иди... Ако будеш могла, дођи."
Фото: Архив Новости
Очајна, певачица је колегама причала о сусрету са Вангом. Немир који је већ дуже времена осећала. није је напуштао. Каткад га је пригушивала изливима изненадне веселости, као и уочи свог последњег путовања. У озбиљним тренуцима, умела је да каже: "Ја сам велики песимист!"
Нажалост речи пророчице Ванге да неће моћи да дође су се обистиниле - Силвана је погинула у саобраћајној несрећи 10. октобра 1976. године, само два месеца након сусрета са Бугарком.
(Архив Борбе, Сабор 1986.)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
