Преминула је 1994. године, у 82. години у Београду, а само неколико месеци пре тога престала је да се бави професијом коју је обожавала.
Снимила је преко 90 филмова у периоду од 1951-1993. године, а и данас сви памтимо њене реплике из "Тесне коже", "Давитеља" и многих других остварења. Рођена је у Земуну, а једини спомен на њу је недавно уписано име на степеништу на Калварији. По њеном животу могао би да се сними филим који би иза себе оставио многа холивудска маестрална дела.
Одбивши да носи жуту траку којом су фашисти обележавали Јевреје, Бела Роксел Фрајнд, тада већ првакиња Српског народног позоришта, читавог рата провела је скривајући се од Гестапоа. Стално мењајући пребивалиште, ноћи је проводила по паланкама и селима између Београда, Земуна, Новог Сада.
У периферијску уџерицу код Магде, ситне неписмене жене, једне вечери упала је у рација. Док су нацисти лупали на врата, Бела се погледала у огледало и схватила да јој је коса у трену потпуно побелела. Тако је, у својој тридесет и некој години, оседела једна од наших највећих глумица Рахела Ферари - извод је из позориште представе "Рахелина кутија" која је пре неколико година оживела ову славну глумицу у "Југословенском драмском позоришту" и био је ово сјајан омаж уметници која од свог сна није одустајала ни када се супроставила немачким војницима како би преживела ратне године.
- Мувала сам се по периферији, тражила где да преспавам. Сазнала сам да једна жена издаје собу. Није ни питала ко сам и шта сам . А газдарица целе куће стално ме је опомињала да се пријавим и упишем у књигу. И, једне вечери око десет сати, а у седам је већ био полицијски час, зауставио се аутомобил пред капијом. Рација, питају газдарицу кога све има. Она каже имам овога и онога и једна се ту данима мува, а никако да се пријави. Била сам већ легла. Чујем да иду према соби. Устајем, огрнем се и кажем себи: "Сад је готово. Али, држи се до краја елегантно!". Приђем огледалу и видим да сам за тих неколико тренутака оседела. Куцају, ја отварам, Траже легитимацију, срећпм, неколико дана раније успела сам да добијем легитимацију и са измењеним именом уместо Рахела - Ружа. Кажем им да сам Ружа Ферари и да сам глумица - рекла је Ракел и додала:
- Гледају ме неповерљиво и питају што се нисам пријавила. И онда не знам ни сама како ми је мало на памет, одговорим: "Сваки дан се спремам али, знате, чекам аганжман у Панчеву. Треба да ми пошаљу телеграм из панчевачког позоришта". И ја тако говорим, они ме чудно гледају, кад се отварају врата кухиње и ја видим своју пријатељицу Смиљу. Полицијски чаш је не знам како сеусудила да дође, а она с врата: Ружо кажи драгичка, добила си ангажман, стигао је телеграм! Хајде, одмах пођи код мене да преспаваш, па ујутру одмах у Панчево". Ја почнем да скачем као од радости, и кажем овима из полиције: "Баш сте ми талични, добила сам ангажман!" Зграбим капут и легитимацију, и излетим из куће. Они сви остану забуњени. Смиља и ја трчимо, трчимо преко башти и плотова и, кад смо мало одмакле, ја је питма откуд она. Објашњава ми да је од комшије који је радио у полицији сазнала за рацију. Како је баш смислила Панчево не знам. Све то сада личи на бајку, кошмар, на ружан сан.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".