Драган Лаковић обележио је детињство и младост многих генерација. Остварио је и значајан глумачки опус, пре свега, у мјузиклима Позоришта на Теразијама, међу којима су: Моја љупка дама, Вечити студент, Пут око света, Цигани лете у небо и Човек од Ла Манче.
Остаје упамћен не само по улогама које је остварио у театру, већ и у многим филмовима, телевизијским серијама, као и програмима радија и телевизије, као што су "Бољи живот", "Камионџије", "Мајстори, мајстори", "Балкански шпијун", "Сиви дом", "Дом за вешање", "Бој на Косову" и многе друге.
Фото: Принтскрин/Jутјуб/glazbenisastavfenix
Незаборавне остају креације Драгана Лаковића у легендарним телевизијским емисијама за децу: На слово на слово, Децо, певајте са нама и Лаку ноћ, децо. Уз дечје песме које је снимио са хором Колибри одрастају и данашњи клинци.
Драган Лаковић преминуо је 31. маја 1990. у свом дому, као вољен супруг, отац, пријатељ и колега. Кружиле су о њему и урбане легенеде да је био бескућник, те да су га пронашли мртвог у возу који је путовао на релацији Београд – Бар, али те приче нису биле истините.
Прочитајте још
Званична верзија приче је да је Драган Лаковић преминуо изненада у свом стану од инфаркта спремајући се за представу коју је требало да игра тог дана.
Пошто се на Интернету појавила потресна прича да је Лаковић умро као бескућник 31. маја 1990. године у возу у који је ушао на Железничкој станици у Београду да би се мало одморио, огласила се његова ћерка Љиљана.
“Преминуо је 31. маја 1990. у свом дому, као вољен супруг, отац, пријатељ и колега. Не разумем да неко после 24 године вређа мртвог човека, а тиме и породицу и пријатеље, колеге, позориште у коме је до последњег дана радио. Не желим да се спуштам на ниво чаршијских урбаних легенди”, рекла је својевремено Љиљана Лаковић.
Драганов брат близанац, такође велики филмски и позоришни глумац, Предраг Пепи Лаковић био је пет минута старији, а умро је 9. септембра 1997.
Предраг нас је напустио 1997. године, када се удавио на Мртвој Тиси код Чуруга, где је имао викендицу на Бисерном острву, на којој је проводио доста времена. Поједини медији су тада пренели да је остала мистерија да ли је Пепи својевољно одлучио да га вода однесе или је у питању несрећан случај.
Био је велики боем, индивидуалац, самотњак, повучени сањар, замишљени пецарош… Уписао је на десетине улога, а публика га најбоље памти по улози Косте Павловића из “Бољег живота”, урнебесног ујака из Париза Емилије Попадић.
Последња улога му је била у филму Емира Кустурице “Црна мачка, бели мачор”.
Ту је тумачио расејаног матичара. Нажалост, последњу улогу није завршио – исте године, 9. септембра, трагично је страдао на Тиси.
(Стил)
