Скупштина устаничких старешина у Смедереву крајем 1805. године, је објавила да ће се устанак прошири на све суседне турске области и да се међу устанике примају избеглице из околних неослобођених области. Стога је почетком 1806. године по Карађорђевом наређењу у Делиграду изграђено устаничко утврђење ради одбране јужног моравског правца.
Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски теснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм.
У почетку је био подигнут само један шанац, да би их на крају било девет око вешто распоређењих земљаних утврђења, од четири бастиона за топове и две гвоздене капије. Сва утврђења су била добро снабдевена храном, водом, муницијом и четири топа скинута са Смедеревске тврђаве, тако да су могла дуго да опстану у опсади.
Ово утврђење је било огромна препрека турском надирању низ Мораву и непријатељ је то знао. Зато је Ибрахим-паша, командант турске војске, 16. јуна 1806. године наредио напад на Делиград.
Фото: Википедија
55.000 турских против 37.000 српских бораца
Прочитајте још
Око 6.000 Турака сукобило се са 5.000 устаника под командом Петра Добрињца. Борбе су вођене неколико недеља, али су и ровови и српски борци издржали.
Почетком септембра у помоћ им је коначно стигао одред војске под командом Станоја Главаша. До краја боја је ратовало 55.000 турских војника против 37.000 српских бораца. Ојачани, Срби су успели да пробију блокаду и натерају турску војску на повлачење ка Алексинцу. После ове победе, српски устаници су кренули у противофанзиву.
Победа Карађорђевих устаника у бици на Делиграду надалеко је одјекнула. Народ који је до тог тренутка добар део Европе сматрао варварским и имао мало разумевања за његову жељу за слободном, победио је моћну османлијску војску и организовано настављао отпор.
Тако је почела велика борба српског народа за коначно ослобађање од турске власти.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
