Према незваничним информацијама, Бојана Шарац извршила је самоубиство, а ништа није ни слутило да ће до трагедије доћи.
Бојана Шарац је била модел, манекенка, стилисткиња, колумнисткиња и глумица, и сваку од ових улога преузела је радом у модној индустрији у претходних десет година. Радом у Истанбулу, Милану, Кини и Лондону на више различитих позиција прикупила је искуство захваљујући ком је успешно радила релацији Лондон - Нови Сад. Она је била аутентични представник оне стране модне индустрије која није заступљена у мејнстрим култури. Мода је за Бојану увек била логичан избор каријере поред психологије, коју је студирала и која јој је помогла да прође кроз све притиске које су јој послови доносили.
Она је у свом последњем интервјуу за "универзитетскиодјек" открила све о својој каријери.
Почетна тачка за твоју каријеру је била Србија која бележи твоје почетке. Које земље бројиш после и чија струја ти највише одговара?
Прочитајте још
- Родила сам се у Србији, то је почетна тачка свакако, после тога је била Кина, па сам из Кине прешла у Истанбул, из Истанбула сам била мало у Милану и онда сам дошла назад у Србију да бих обновила пасош, али главна тачка је заправо Лондон. Тако да, из Лондона се у ствари путовало највише. Кажем “путовало” у прошлом времену јер смо заробљени у садашњем нажалост и вртимо се у лооп-у већ пар месеци, надам се да ће се ствари вратити у нормалу што пре. Највише ми одговара Лондон, али то би вероватно онда више био Лондон осамдесетих, пошто су они тада имали неку сцену где причамо о Вивиенне Wестwоод и причамо о неким људима као што је и Алеxандер МцQуеен, где је то стварно било у највећем процвату. Мени је једино због тога жао што нисам рођена у том времену, односно што тада нисам имала неких 15-16 година јер би то било идеално. Остаје нам историја да бисмо видели шта се све ту дешавало. Што се тиче садашњости, све се то некако изменило, сада сцена зависи од тога колико имаш пратиоца, колико си популаран, а не то који је град најбитнији. Сви су битни, а ниједан није битан.
Модна индустрија одувек поставља превисоке и нереалне стандарде за манекенке и моделе, али и за друштво. Управо ти захтеви после стварају озбиљне психичке и физичке последице код људи и из њих се неретко рађају поремећаји у исхрани и дугорочни проблеми са самопоуздањем. Које захтеве је теби поставила модна индустрија и да ли те је то уназадило или успорило твој напредак?
– Ја као манекенка сам имала јако великих проблема на почетку, мене нико није хтео да узме због висине. И онда сам ја у том моменту помислила “какве везе има висина, погледај ме како изгледам!”. Ја знам да се фоткам па знам да се фоткам, било ми је потпуно несхватљиво да ће мени неко стварно због 5 центиметара уништити каријеру. Онда сам коначно нашла агенцију, међутим врло брзо сам схватила да ја ту дефинитивно више дајем него што добијам, не у смислу талента и времена, него једноставно ми није било јасно шта ће њима 30 посто од моје зараде. Ја сам 12 сати на послу, у Кини поготово, где облачиш једну ствар, другу, трећу, четврту све у пет секунди пошто фоткаш каталог, али они седе у канцеларији, само им је боокер послао мејл и то њима даје за право да узму из мог џепа. То је моменат у ком сам схватила да нико неће бити ту за мене осим мене саме и то је заправо моменат у ком узмеш ствар у своје руке и не зависиш ни од кога. Мени је било довољно да добијем само једну прилику и да покажем ко сам и од чега сам направљена. Ја лично да сам имала 10 центиметара више, не бих уопште морала оволико да се трудим, али ваљда ми је зато овај од горе и дао тих 10 центиметара мање, да бих и сама сазнала ко сам и шта сам.
Да ли си имала тачке пуцања у било ком моменту грађења каријере и да ли мислиш да ће се десити да у неком моменту дође до пуцања и одустајања од моде као каријере?
– Ја мислим да су тачке пуцања нормалан процес у сваком расту. Ти можеш да мислиш да у неком моменту пуцаш, а ти си у ствари утувио себи у главу да пуцаш јер немаш довољно искуства и зато што имаш толико притиска са стране, не да докажеш другим људима него да покажеш себи да ти то можеш. Мени је највећа тачка пуцања била када сам кренула да радим као асистент стилисти јер сам из света ега, где сам била да покажем како сам лепа и талентована, а технички део ради неко други, прешла у један надређени положај где сам требала цео процес сама да решавам. Тада сам заправо схватила да напредујем. Много сам ја била комфорна у својој зони, много ми је све било лепо и страва, али тада сам почела да учим. Ти можеш сам да изабереш да ли ће нешто бити твоја тачка пуцања или тачка прогреса.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
