Прва конференција несврстаних земаља одржана је у Београду од 1. до 6. септембра 1961. године. На улицама нашег главног града тада цело лето било је у знаку празника. Град је био окићен заставама свих држава који су чинили део покрета и по граду сте могли да прочитате на паноима кратке информације о свакој држави.
Реч је о међународној организацији у којој учествује више од 100 земаља које себа званично сматрају неуједињеним са једним од већих блокова.
Сврха ове организације, како је написано у Хаванској декларацији из 1979, је да осигура „националну независност, суверенитет, територијлни интегритет и безбедност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и против блоковске политике“.
Покрет несврстаних се фокусирао на националне борбе за независност, искорењивања сиромаштва, економски развој и супротстављање колонијализму, империјализму и неоколонијализму.
Државе које учествују у овом покрету представљају око 55% становништа планете и чине скоро две трећине чланица УН.