Летње рачунање времена које је почело 27. марта завршава се у недељу, 30. октобра, односно као и сваке године последњег викенда у октобру.
Тада казаљке часовника са 3 треба вратити на 2 часа, односно померити за један сат уназад.
Време у три часа у недељу, 30. октобра рачуна се као два часа, у складу са Законом о рачунању времена.
Летње рачунање времена, чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, код нас је први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је с Европском унијом.
Фото: Танјуг/Владимир Димитријевић
"Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.
Прочитајте још
Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Датум померања казаљки различит је од државе до државе, тако да на северној хемисфери летње време почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу. Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.
Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери.
Да ли и како померање сата утиче на наше здравље
Померање сата за 60 минута уназад чини се као поприлично мала ствар, али та промена заправо може утицати на нас и наш организам.
То је углавном физички утицај, али за већину људи ипак је реч само о мањим променама.
Када се циклус дан ноћ мења, онда се заједно с њим мења и наш биолошки ритам како би му се прилагодио. Тада у телу долази до мањих промена јер су већина наших хормона и понашање, сан, глад, ниво енергије и имунолошки систем везани уз наш телесни сат на који утиче циклус дан ноћ.
Срећом, ако осетите физичку промену, она ће трајати свега неколико дана и онда ћете се поновно осећати нормално.
Шта може да изазове померање сата?
Немиран сан Истраживања показују да већина људи, упркос томе што су свесни промене, иду на спавање касније. Обично је потребно неко време за прилагођавање, а овај ефект најгоре погађа љубитеље спавања.
Пуно су веће шансе да ће се особа првих неколико ноћи чешће будити, што може довести до прераног устајања, снижене опрезности и појачаног стреса.
Фото: Профимедиа
Смањена сигурност у саобраћају Немиран сан узрокује неиспаваност, а због осећаја умора возачи много лакше губе концентрацију па су им реакције успорене. Ако се осећате неиспавано, свакако попијте шољу кафе пре него што седнете у ауто.
Померање сата и срчани удар Студија спроведена 2014. године на више од 42 хиљаде особа показала је пад броја срчаних удара од 21 одсто у недељи након померања сата уназад.
Занимљиво, ризик од исте болести расте за 24 одсто код преласка на летње рачунање времена. Могло би вам се поправити расположење Иако ћете ноћас спавали један сат краће, ова промена има и једну позитивну страну.
Лекари тврде да је изложеност првим јутарњим зрацима сунца најбоље што се може догодити за ваше расположење. Померање сата већини ће омогућити да зору дочекају на ногама и натерати их на излагање јутарњем сунцу.
Пад концентрације Померање сата може да донесе мањак концентрације на радном месту, посебно прве недеље након померања сата. Али, добра вест је што ће се организам брзо прилагодити промени.
(ЕСПРЕСО)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
