Горан Џонић из алексиначког села Моравац, окривљен за убиство свог брата од тетке Горана Ђокића, његове супруге Гордане и кћери Лидије, ни годину дана после злочина не жели да исприча истину о свирепој ликвидацији троје беспомоћних људи.
Органима гоњења сервирао је безбројне верзије крвавог догађаја којима је заједничко само једно, да је сваки пут искључио своју одговорност за троструко убиство.
Непосредно након што је ухапшен, Џонић је упорно негирао везу са злочином, а сломио се тек када му је предочено да ће у затвор одвести и синове.
- Те ноћи био је бео као креч, али није изгубио присебност. Понављао је: "Нисам крив, нисам крив!" Сатима су полицијски службеници покушавали да га наговоре да обелодани како је убио рођаке и објасни позадину злочина. Међутим, био је тврдоглав, после свега што се даље десило, јасно је да је себи давао времена да смисли некакву конструкцију која би њега амнестирала кривице. Тек када му је предочено да су му ухапшени синови и да и њима прети дугогодишња робија, сломио се - објашњава за медије извор који је раио с њим.
Изустио је: - Рећи ћу вам где је пиштољ! То су биле прве његове речи којима је повезао себе са злочином – наводе саговорници упознати са овим случајем.
Прочитајте још
Међутим, како се испоставило, и ово признање било је део његове тактике да избегне одговорност што је наставио да ради и током саслушања код Вишег јавног тужиоца.
- Откривањем да је пиштољ у кући родитеља његове жене у Алексинцу, тачније у димњаку, хтео је да створи привид да је искрен и да има намеру да сарађује. Међутим, одмах након што је проговорио о пиштољу, истрагу је скренуо на друге особе, односно на браћу Костадина и Александра Милошевића које је оптужио да су непосредни егзекутори. Да би објаснио откуд његови отисци на оружју, изградио је причу да му је један од Милошевића након што је ликвидирао породицу, гурнуо оружје у руке како би на њему остали трагови његових папиларних линија – каже зе медије извор.
Објашњава да је са Џонићем било тешко оперативно радити јер је и сам био припадник МУП –а.
- Радио је као ватрогасац, био је у контакту са полицајцима, носио униформу, не боји се ње нити је поштује. Са друге стране зна како полицајци размишљају па је одлучио да то искористи. Имао је логичних изјава, због чега су ухапшена и браћа Милошевић, али су сви докази изведени током истраге указивали једино на њега. Невероватно брзо мисли, чим осети да је притеран уза зид, смишља нову конструкцију која опет иде у његову корист. Оно што је чудно што мештани Моравца сведоче да је Џонић плашљива особа, да ноћу није нигде ишао сам па чак и на пецање које је волео, увек би био у друштву. Зачуђујуће је, ако се узме у обзир та његова фобија, да се одлучио да изведе тако један компликован план и то ноћу – објашњава саговорник.
Без обзира на брижљив план, Џонић ипак није успео да изведе савршен злочин.
На његову несрећу, уочи убиства возио је „скутер“ карактеристичне жуте боје који је на снимку надзорне камере у селу Тешица, препознао један полицијски службеник који се бавио убиством Ђокића. Скутер је паркирао на месту где ће исте ноћи након што је побио породицу, одвести њихово возило и запалити га, а послужио му је да се њиме врати у Моравац. Поново су га снимиле камере у Тешици и то док је био за воланом Ђокићевог „пасата“. Током истраге пронађен је и сведок, младић из Моравца којег је Џонић позвао да га врати кући, након што је скутер у склопу припрема за убиство, оставио у шуми. Осим на пиштољу, његови отисци су пронађени на новчаницама закопаним у дворишту његовог сина Стефана, али и на признаници о потраживању са Ђокићевим потписом, која је била на истом месту. У склопу допуне истраге анализирана је и кутија са муницијом нађена у гаражи његовог сина Стефана на којој су такође били трагови његовог оца.
Ниједан од доказа до којих се дошло током истраге, није указао ни на кога другог.
Мада је Више јавно тужилаштво оптужницом обухватило и његовог сина Стефана, он се терети да му је само помогао у убиству тако што му је своју кућу ставио на располагање. Тужилаштво овакав закључак темељи на чињеници да је Горан заиста користио синовљеву кућу да би уклонио трагове злочина те да би на његовом имању закопао новац. Међутим, неспорно је доказано да је Стефан у то време био у Копненој зони безбедности ангажован као професионални војник, те да је његов отац имао пуну слободу да у његовој кући ради шта год жели и без његовог одобрења.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".