Они се питају да ли је храна у Србији безбедна и да ли постоји адекватна контрола надлежних инспекција приликом увоза. Ова бактерија је ризична за осетљиве групе популације, труднице, старије особе са хроничним болестима, имунокомпромитоване особе, а компликације могу да се појаве и код здравих људи. У ређим ситуацијама могуће су и теже последице, па и смрт.
Национална организација потрошача (НОПС) указује да је Закон о безбедности хране такав да је скоро све препуштено савести произвођача и увозника, а инспекција је ту да на основу својих овлашћења у сваком тренутку може да провери шта они раде и какве производе пласирају на тржиште.
Подсетимо, прошлог четвртка је наша Управа за ветерину саопштила да се са тржишта повлачи барене кобасице бренда "вуди", увезене из Италије, јер су контаминиране бактеријом листерија. Претходно их је о томе хитно информисао систем ЕУ за брзо обавештавање РАСФФ.
Фото: Јутјуб принтскрин
Како су заражене "вуди" виршле завршиле на рафовима наших маркета и стигле до потрошача, питање је које мучи грађане Србије. По свему судећи никакве санкције не следе произвођачу и увознику, јер се, према нашим прописима, њима само наложи да не чине радњу која повређује интерес купаца. Такође, нема никаквог обештећење за потрошаче који су конзумирали овај производ и потенцијално угрозили своје здравље. Они могу против произвођача или увозника само да поднесу појединачне тужбе. Обештећен би био сваки оштећени купац да у Србији, као и у појединим земљама ЕУ, постоји институт колективне тужбе, што НОПС већ годинама тражи.
- На овакве појаве нису имуна ни много развијенија европска тржишта - истиче Младен Алфировић, правни саветник НОПС.
Прочитајте још
- Корпорације и мултинационалне компаније са производним погонима у различитим државама у трци за профитом често не успевају да обезбеде да производи који стижу до крајњих купаца буду безбедни. Међутим, такви несавесни произвођачи у тим ситуацијама плаћају велику цену, будући да европске потрошачке организације подносе колективне тужбе и од компанија наплаћују вишемилионске одштете због угрожавања безбедности и здравља потрошача. А шта је са нама?
Фото: Shutterstock
Ми можемо, како додаје, позвати све грађане који су евентуално конзумирали небезбедан производ, и на тај начин потенцијално угрозили своје здравље, да поднесу појединачне тужбе против произвођача или узвозника. Он указује и да сигурно сваки потрошач понаособ неће бити мотивисан да због паковања виршли улази у дуготрајне парнице, са неизвесним исходом. С друге стране, колективна тужба, која у Србији не постоји већ 10 година, пружила би не само већи обим заштите већ и обештећење свим потрошачима који су били у контакту са спорним производом.
Према речима Марка Драгића, правног саветника из ове организције, у случају "вуди" производа заказао је цео ланац који се бави контролом безбедности хране.
- Да је урађено све у складу са процедуром, видело би се да са виршлама нешто није у реду чим су прешле границу - наглашава Драгић.
- Требало је да се узме један узорак и да се на њему уради сва потребна контрола. Уколико испуњава све стандарде који су дефинисани безбедношћу производа тек онда може да се пласира на тржиште. У целом систему је евидентно да је било пропуста надлежних органа који су морали то да ураде, али нису. Те исте службе које су заказале, сада могу да кажу колико је заражених производа купљено како би показале да раде у интересу грађана.
Сви из ланца, како додаје, треба да сносе санкције и поставља питање зашто нас обавештава европски РАСФФ, поред толико наших служби. Он истиче и да је ово још један пример који је показао да не може да се верује произвођачу на реч да је испоштован тзв. код следљивости.
Фото: Thinkstock
- Према Закону о безбедности хране произвођач је дужан да, једноставно речено, од њиве до трпезе, испрати комплетан процес и обави све контроле које су неопходне да би се производ пласирао на тржиште - објашњава Драгић.
- То само значи да нису испраћени сви кораци и да је неко заказао у том ланцу.
Зато, како истиче, држава треба да определи наменски фонд чија ће средства моћи да користе независне установе и организације, попут удружења за заштиту потрошача или акредитованих лабораторија ради обављања упоредних анализа намирница, како бисмо имали проверу безбедности хране независно од произвођача. Таква пракса постоји у појединим европским земљама.
Чекајући нови нацрт
Правни инструмент колективне тужбе у Србији мора да буде садржан у Закону о парничном поступку. Подсетимо, на нацрт новог акта, који је у надлежности Министарства правде, чека се од половине прошле године, када је првобитна верзија повучена због бројних замерки стручне јавности. Још није познато докле се стигло са израдом новог предлога, нити да ли је у плану да се у њега укључи и институт колективне тужбе.
У ЕУ купци заштићенији
Сада се у појединим чланица ЕУ примењује институт колективне заштите, а од следеће године ће у свим земљама, оштећени потрошачи имати право да подносе групне тужбе против произвођача или пружаоца услуга. Европско удружење за заштиту права потрошача БЕУЦ саопштило је да ће од средине 2023. године, захваљујући новом Закону ЕУ о колективној одштети, купци имати лакши приступ правди.
- Нова правила значе да ће у свим земљама ЕУ потрошачи моћи да се обрате суду као група ако су претрпели исту штету, на пример, ако је група потрошача купила исти неисправан мобилни телефон или аутомобил - наводи БЕУЦ.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
