Уз пламен свећа, које "обасјавају" огуљене зидове, старе и поцепане душеке на поду, муве које у ројевима круже изнад дечјег кревеца, у немаштини и условима испод социјалног минимума, одраста шесторо малишана. Пет дечака и једна девојчица. Најмлађи, тек дошао на свет. Има само два месеца.
И поред изузетно тешке ситуације, дочекују нас са осмехом, најискренијим - дечјим. Они најмлађи обавили чврсто ручице око мајке, док она у наручју љуља бебу. Машу нам и шаљу пољупце. Марија нам открива да више од две године немају струју. Нису имали новца да плате рачуне, па им је искључена. Онда су се прикључили на дивље, али их је комшија пријавио. Електричари су је опет исекли.
- Примала сам помоћ од Центра за социјални рад, али је истекла. Морам да обновим захтев.
Не смем да поднесем папире, узеће ми децу. Не дам их у дом. Рекли су ми у Центру да морам да нађем неки други смештај, јер овде деца не могу да живе. Кажу, они немају ништа да ми понуде. Зато и не подносим захтев, нећу да ми одузму децу - прича нам Марија.
Мада у кући живе већ 15 година, нерешени су имовински односи. Маријин невенчани супруг преминуо је пре осам месеци а да није наследио имање које се водило на његову мајку.
Прочитајте још
Марија је, због тога, немоћна да покуша да легализује струју или воду, па се ова седмочлана породица сналази како зна и уме. Воду за купање узимају из бунара, а за пиће од комшија. Две собице греје "смедеревац", дрвима које сакупе около.
Фото: Z. Jovanović
Најстарији син Александар има 17 година и ученик је средње техничке школе у Младеновцу. Школује се за ауто-лимара. Тежак живот га је натерао да одрасте пре својих вршњака. Иде у школу и ради за надницу, не би ли помогао да се његови браћа и сестре прехране. Од његове наднице купују храну. Па, колико буде. Не буне се ако неко остане гладан. За слаткише ретко остане новца.
- Алекандар је дивно дете и добар ђак, с обзиром на услове у којима живи - каже Добрица Ђурђевић, директор школе.
- Покренули смо акцију да помогнемо његовој породици. Сакупљамо новац, али може и све остало. Знамо да ради, али и поред тога не заостаје у школи. Разредна каже да би био најбољи ученик ако би имао боље услове живота.
Браћа Никола (15) и Немања (13) помажу Александру око сакупљања и сече дрва. Магдалена (5,5) "задужена" је за кућне послове и са мајком брине о најмлађима Михајлу (2) и Младену.
- Ово је туга гледати у каквим условима одрастају ова деца - каже Миланче Стојановић, најближи комшија.
- Донесем им покоји литар млека, кад помузем краве. И још понешто ако могу, јер тешко су времена. Код мене узимају воду за пиће и купање. Малишани су дивни. Не прођу а да се не јаве и питају како сам.
И пријатељ породице Милутин Дамјановић не крије сузе док прича о деци. Каже да би било каква помоћ била драгоцена.
АПЕЛ ДА СЕ ПОМОГНЕ
НА очајне услове у којима живе ови малишани указао нам је Живорад Обрадовић, један од комшија. Живео је дуго година у иностранству, вратио се недавно и био шокиран оним што је затекао.
- Да овако нешто постоји у срцу Шумадије, не могу да верујем - каже Живорад. - Овој деци морамо сви помоћи. Контактирао сам већ неке велике трговинске ланце да им донирају кромпир, пасуљ, лук. Иде зима, они немају струје, а ни дрва. Ово су златна дечица, наша будућност. Страшно је што одрастају у оваквим условима.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
