ЖЕЛИМ ДА ИМАМ И ТРОШИМ ПРИЛИКЕ: Последње речи Горице Нешовић

Радио-водитељка Горица Нешовић, која нас је изненада напустила у 59. години, писала је колумне за портал tosamja.media. Горичина последња колумна објављена је 4. октобра. Само два дана касније је преминула. 

Живот

Желим да имам и трошим прилике. Ако се не десе саме од себе, ја ћу да их прогласим. Не мора свака да буде специјална. Уосталом, тих специјалних у животу има јако мало.

Кад отворим ормар, пун кʼо око. По две-три ствари на једној вешалици, нема места ни за шта. Кад треба да се обучем и изађем, по петнаест минута разбијам главу, не знам (немам) шта да обучем.

Чекʼ да видим. 

Леп, нови сако, купљен пре више од петнаест година у Л. Асхлеy, нежан цветни дезен… ццц… није ми то за дан, то чувам за неку прилику.

Панталоне, три пута обучене, нове… и њих чувам за неку прилику.

Од туцета белих кошуља, две су ми велике, три имају превелики деколте, једна се мало офуцала, три су ми већ досадиле, а три чувам за неку прилику. Мајице испадају на све стране… Ормар ми је крцат стварима које не носим, већ их чувам за неку специјалну прилику.

Фото: В. Данилов

Шта у Србији значи прилика?

Некада се за младог, згодног, ситуираног момка говорило да је „добра прилика”. Сад је та прилика углавном у бесном аутомобилу, старији, не мора да буде згодан… 

Прилика је била кад сам ишла у банку да потписујем уговор о кредиту за стан, кад славим свој или дететов рођендан (али тада обучем фармерке и нешто комотно да могу да јурцам, да ми буде удобно кад имам госте), разговор за нови посао, Нова година, па годишњица фирме… Свега неколико прилика у једној години.

Кад причам с пријатељима, онако дневно – шта се ради, шта има и тако то… сви се жале на „мале глупости које загорчавају живот и дан”. Те свекрва зове три пута дневно да пита да ли се дете спрема за матуру, те комшија се стално паркира на „мом месту” , „у пошти гужва до улазних врата, да полудиш”, „гужва у саобраћају петком”… Реално, кад погледам – све саме ситнице. На сву срећу.

Често се питам зашто лепе ситнице мање примећујемо од оних лоших. Зашто памтимо лоше ситнице, а не оне лепе? А има тих дневних ситница напретек. Прва јутарња кафа викендом – кад осетим мирис, већ ми лепо. Док се кува, узмем кашичицу маминог слатког од вишања. Последња тегла, па га штедим. Уз поподневну кафу иде ратлук од руже, мекан као душа (од Босиљчића). 

Фото: sarics

У ових мојих педесет и кусур година, стало је доста тога, крупног и ситног, лепог и ружног, радосног и тужног. Као код сваког.

У животу има неколико крупних ствари које подразумевају радост – дипломирање, свадба, прва плата, рођење деце, нови стан… а остало су ваљда ситнице.

У сваком дану постоје ситнице које измаме сјај у очима.

Тај сјај – то је живот.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Дуња Кустурица - лепа ћерка славног редитеља

(tosamja.media.)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".