Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела. Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.

Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.

Кирјака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.

Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. У појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.

Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару, а 29. септембра по старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.

Још по нечему данашњи дан није као други. За разлику од многих других црквених празника, када се "забрањује ово или оно", народ каже да на данашњи дан баш треба радити - али не у кући. С тим у вези постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.

Веровања и обичаји

Према народном веровању, људи на Михољдан не треба обављати кућне послове, чистити, спремати и слично. Ово веровање се уврежило у народу због тога што треба прво посвршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.

Верује се да ће мишеви и друге пољске животињице угинути на данашњи дан ако дотле у своја склоништа нису допремили храну за преко зиме. Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице.

У Боки Которској, Михољдан зову још и господски празник, јер су га славиле чувене поморске породице тог краја, а морнари на овај дан никада нису испловљавали на море како не би увредили свеца. Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

(Новости магазин)

БОНУС ВИДЕО:

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".