Глумац Бранислав Лечић иза себе има два брака. До пре неколико година (од 2010. до 2017) био је у заједници са српском водитељком и некадашњом манекенком, Нином Радуловић, са којом је добио треће дете - Лава.
Пре ње, Лечић је још једном био у браку - са Иваном Вујадиновић (од 1994. до 2007). Они имају двоје деце - сина Ивана и ћерку Ану.
Како су Ивана и Лека "стали на луди камен" те 1994. године писале су ТВ Новости које су биле на весељу и одатле донели и фотографије. Преносимо тај текст у целости:
ТО СЕ ЗОВЕ ЉУБАВ
Срели су се на копаоничкој међави: једина два скијаша на јединој, завејаној стази, која је радила. Обоје су били жељни снега, и обоје склони изазовима: да провере своју снагу и храброст. После годину и по, двадесет и шестог јуна, у цркви Светог Архангела Гаврила заклели су се на вечну верност. (Свекрва је упозорила младу да добро "нагази" младожењу.
Прочитајте још
Тајна је да ли се то догодило у цркви или код матичара. Младожења се куне да ништа није осетио!) Да ли је то била љубав на први поглед? Што се погледа тиче, ока није могло отворити од вејавице! Обоје се слажу да су одмах знали да је оно што им се догодило - љубав. Али, нису брзали: иако им је од почетка све било јасно, пустили су времену да потврди - љубав.
На свадби је било три стотина званица, рођака и пријатеља. (Ни млада ни младожеља нису имали појма колико су им велике фамилије. Неке су по први пут срели!)
Свадбени ручак је био у Дому гарде, дан касније велика журка у Битеф театру. Млада и младожења су - већ како је и ред - остали гладни на својој свадби, али су се сјајно провели). Кажу да је поштована традиција, али да јој се није робовало.
Млада је, како и доличи, узела мужевљево презиме, али: куповине младе није било. Била је категорична: она нема цену!
Истина, на самом почетку, младенци су били у дилеми: да ли ће њихово венчање бити само њихова интимна ствар, или ће то бити велика "приредба"? Онда су схватили да у времену у којем је "превише цинизма, зла и пакости, олова у крви" ваља и себи и свима које воле, учинити радост. Да фамилије морају упознати, да пријатеље ваља угостити. Али, и да се догађај мора режирати, да се ствари не смеју препуштати случају, и да никако не треба сметнути с ума зашто су се људи окупили.
Младожењи, перфекционисти по природи, на руку су ишли и млада, и мајка, и таст. "Пола метра фотографија", а толико још чека, говоре да се ништа није "отело". Срећни дан за младенце био је и дан радости за њихове госте. Сам младожења је страшно опрезан.
- Мрзим рекламерство и новокомпоновани стил - каже младожења. - Не желим да се овај догађај, који је за мене прелеп и светиња, и који припада мојој интими, претвори у тривијалност." Ипак, свестан је да се на тај догађај у његовом животу дуго чекало и да радозналост ваља и задовољити.
Тако су се венчали Ивана рођена Вујадиновић, студенткиња друге године права, и Бранислав Лечић глумац. Кумови су били Драги Јокић са супругом Радом, младожењин друг из детињства ("Од обданишта и кроз целу школу!) и драмски писац Душко Ковачевић са супругом Надом. На свадби су биле младожењине колеге са класе (како певају Даница Максимовић и Дара Џокић, а ни Мирјана Карановић не заостаје!), екипа филма Емира Кустурица "Нека друга земља" (Лечић тренутно игра једну од улога у том филму), био је ту и главни продуцент Пјер Шпенглер, веселио се Бата Стојковић...
Певали су и Катарина и Цуне Гојковић, нова певачка звезда Жељко, и Здравко Чолић... Дискретан је био оркестар Микице Куртовића. Било је здравица и добрих жеља. Весеље је почело грађанским београдским колом "Бојарка" који је повео младожења, млада га је пратила у стопу. (Фолклор је био једно од њених раних интересовања.) Забава је трајала док се гости нису уморили...
У понедељак увече била је журка у Битеф театру, реповало се и ђускало до зоре. У младожењиним рукама често је био микрофон. Ни Ивана, ни Лека не крију да им је све страшно брзо прошло, и да нису стигли да се заправо - уморе.
Слово о невести
Слатка мала тајна из ове приче је - Ивана. Вискока, витка, природна плавуша, са теном брескве, и, "као млеком наливена" што би рекла кума Нада Ковачевић. Да се бира "млада године", сигурно би била прва. Непосредна је и комунукативна, а опет одмерена. Њена младост и лепота (нема лажи, нема преваре: потпуно без шминке) су очаравајући. Зрелост помало збуњује, али импонује. Не одбија новинарску радозналост: отац је Никшићанин пореклом, рођен у Београду, мајка Далматинка. Има млађу сестру, зове се Бојана. Година рођења: 1973.
Да, била је одличан ђак: вуковац. Ишла је у Пету београдску. Јесте да су припреме за свадбу трајале месец и по дана, али на факултету није пропустила јунски испитни рок. У септембру има "још нешто мало" па да упише трећу годину студија. Интересује је све, по природи је, по свему судећи, радознала, прихвата изазове спремна да их савлада. Пуна је утисака: не крије да су "били у психози" али и да јој нису подлегли.
- Какво је лудо задовољство било отварати поклоне - признаје.
Кад лето прође, чека их усељење у стан и све "обавезе" око намештања. За сада, од свега што имају за кућу, највише имају слика! У међувремену, ваљда ће стићи и на брачно путовање. Млади је "обећата" - Венеција. Сасвим је романтично и тако далеко од копаоничке вејавице.
Младенцима срећно, дуг живот, добро здравље, много љубави, пуна кућа деце, разумевање и толеранција, мир у њиховој кући, радосни и лепи дани као и онај када су се једно другом заклињали.
З. Пашић
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Вечерњих новости", а овај чланак је изашао у "ТВ Новостима", 13. јула 1994. године. *