Калина Ковачевић је испричала како је њеном бившем партнеру својевремено изречена забрана приласка, а да је томе претходио догађај у који су, како тврди, морале да буду укључене институције које су везане за насиље у породици и зато му је био забрањен прилазак на месец дана (комплетан интервју можете да прочитате на ОВОМ линку).
Нашој редакцији јавио се управо Владимир Рековић који жели да изнесе и своју страну приче. Он тврди да никаквог насиља није било, потврђује да му је изречена поменута забрана, али на основу Калинине "лажне пријаве", као и да "смо сведоци тренда обесправљивања очева чији сваки покушај борбе за време проведено са дететом и остваривање родитељске улоге у животу детета постаје предмет манипулације другог родитеља".
Рековићев деманти преносимо у целости:
"Принуђен сам да реагујем због неистина које је моја бивша партнерка Калина Ковачевић изнела на мој рачун, а који је ваш портал пренео.
Неистина је да се десио било који облик насиља већ је Калина искористила прилику да ме лажно пријави за наводно насиље у моменту када сам, док је још старатељство над нашим дететом било заједничко, одлучио да дете поведем код својих родитеља у Ужице, што је мајка претходно ускраћивала читавих годину дана. Уредно сам тада дао изјаву у полицији, али због саме њене изјаве по аутоматизму су ми изречене мере забране приступа иако то ни на који начин није значило да је насиља у било ком облику заиста и било.
Примена хитних мера је поступак који се по дефиницији предузима по пријави једног од родитеља макар она била и неоснована, што се мени управо и десило. У потпуности сам сарађивао са званичним институцијама и тражио заштититу сопствених родитељских права које ми је мајка детета континуирано опструирала противно одлукама суда.
Фото: РТС принтскрин
Према недавном налазу и мишљењу центра за социјални рад насиља нема нити га је било, и зато и нема потребе ни за каквим мерама заштите које је мајка као тужиља у поступку тражила. Према привременим мерама суда везано за поступак у току, нашем детету је коначно омогућено да са оцем може и да путује у Ужице.
Жалосно је што се овај случај презентује на један овакав начин у медијима скрећући пажњу са стварних случајева породичног насиља. Без жеље да минимизујем чињеницу да су жене и деца највеће жртве породичног насиља сведоци смо једног тренда обесправљивања очева чији сваки покушај борбе за време проведено са дететом и остваривање родитељске улоге у животу детета постаје предмет манипулације другог родитеља.
Даље, изношење неситина на мој рачун путем медија и то у току трајања поступка представља притисак на суд, што је апсолутно непримерено. Посебно сматрам да ми је без икакве основе, а услед тенденциозног и делимичног изношења чињеница нарушен углед због чега ћу потражити обештећење на суду."
