Наташа Младеновић Рибић, из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије, објаснила је шта је то потребно да једна ракија буде уписана на УНЕСКО-ву листу, традицијом која је живо наслеђе вековима уназад са наших простора.
- Донета је одлука на заседању УНЕСКО да друштвена пракса и знања везана за ракију и производњу, буде уврштена у листу етнографског културног нематеријалног културног наслеђа. Ми уписом заштићујемо наш производ и радимо на даљем очувању овог елемента. Све оно што обједињује ракија, цео пут од наше традиције, обичаја, знања и вештине, до саме производње спадају у то наслеђе - испричала је Младеновић Рибић.
Фото: Профимедиа
- Први услов за упис је да се нађе у националном регистру за нематеријлано културно наслеђе, који тренутно броји 57 елемената - појаснила је Младеновић Рибић.
Она је испричала да су многе ствари и навике које ми практикујемо носиоци наслеђа, а да ми тога нисмо ни свесни.
Фото: Предраг Митић
- Најважније и најупечатљивије ствари којима привлачимо светску пажњу, су живе традиције. Прва је уписана слава, затим је традиционална игра коло, гусле и певање уз гусле, златарско лончарство, изговарање здравица и тај део је уврштен и у овај сегмент о шљивовици - набројала је само неке Младеновић Рибић гостујући на телевизији Курир.
Прочитајте још
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
