Амбиција и хуманост били су емоције које су Славицу водиле до циља.
- То су битни сегменти живота и могу да их се сетим, како да не. Моја амбиција када сам кренула је била да будем добар ђак у Београду, да се вратим са дипломом да донесем понос тати и мами и да будем крајње хумана у послу, дакле стручна и хумана. Те амбиције, када неко заврши медицину апсолутно се трансформишу у то дакле бићу нормалан доктор јер то је све ово, али ја морам искористити оне предности које Београд пружа. Значи, ја сам у једној од светских метропола, мој Крагујевац је био престони град некада, а ја сам имала амбицију да се вратим. Желела сам да будем лекар у Крагујевцу, међутим, наравно то је било време када вам одмах понуде хоћете село или да чекате посао и онда сам ја наравно пожелела да будем сеоска докторка .
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Докторка је била пресрећна што је кренула тим путем и у сећању јој је остала сеоска амбуланта одакле је све почело:
- Била сам докторка у селу Лужнице код Крагујевца и тај осећај, кад сељак долази код лекара, у то време сељак се купао и долазио чист код лекара и када је задовољан долазио на контролу па из гуња вади јабуку и да вам је и каже: "Дете, права си докторка" знате, та гратификација коју ви доживите, а ви му излечили запаљење грла, излечили му ангину неку, превили му неку рану, посекао се, и он презадовољан. То је таква почетна гратификација за младу докторку, за младог лекара, да немам речи да вам кажем. Ја сам јако поносна што сам од сеоске докторке до професора универзитета прошла све фазе сазревања у том послу. Сада се јако, јако радо сећам те своје сеоске амбуланте и тих дивних људи који су из околине Крагујевца долазили на прегледе. Ту сам порађала, постављала дијагнозе запаљења плућа тако да је то једна божанствена стручна епизода у мом животу која је трајала неколико месеци. После сам радила у Хитној помоћи, добила специјализацију али тада смо сви морали бити бар две године лекари опште праксе и просто човека гледати као целину, а не само ја сам стручњак за срце или за душу и ја само то знам.
Фото: Профимедиа
Затим се дотакла упознавања са Владимиром Путином:
Прочитајте још
- Јесте добар фрајер. Ово је сусрет у нашој скупштини, ја сам му била домаћин. Знате шта ме фасцинирало, нас двоје смо ишли сами од улаза у скупштину до мог кабинета и онда је он рекао: "Ви говорите изванредни руски, знам да сте били у институту "Имењи Бехтерев"" и рекао је тачан датум када сам отишла, а када сам се вратила. Ја сам била шокирана шта ли овај човек све зна кад зна о мени више него ја. Иначе, има снажну мускулатруру и онако, како да вам кажем, делује врло сигурно.
(Блиц)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
