У историји српског народа постоји неколико важних хришћанских празника током чијих су се празновања одигравали велики историјски догађаји. Стога су ти датуми временом добијали двојако значење и постајали својеврсни верско-национални празници. У најпознатије такве празнике спадају Видовдан, Сретење Господње и Петровдан.
Празник светог апостола Андреја Првозваног свакако заслужује да буде уврштен у овакве празнике, обзиром на свој значај како за историју модерне српске државности, тако и за њене владајуће династије, Карађорђевиће и Обреновиће.
Први значајнији догађај који се одиграо на овај црквени празник било је Карађорђево освајање Београда у Првом српском устанку. Његовим освајањем 1806. године завршено је ослобођење и територијализација устаничке Србије.
Резултати устаничке борбе кроз неколико година анулирала су нова турска освајања и специфичне међународно политичке околности изазване Наполеоновим ратовима. Устаничка држава изгубила је подршку сила заштитница, пре свега царске Русије, а османлије су то вешто искористиле за гушење устанка. Ипак, идеја Карађорђа и његових устаника наставила је да тиња и чека нове погодне моменте за борбу и ослобођење.
Фото: Википедија
Оно што Карађорђу није полазило за руком у ратним условима, кнез Милош је постигао дипломатским путем. Свестан политичких околности како у Европи тако и на простору самог Османског царства, Милош је вештом дипломатском игром и коруптивним методама, успео да издејствује аутономију Кнежевини Србији у оквиру царства.
Прочитајте још
Био је то велики догађај јер је Србија тада први пут после дуго времена постала званично признат међународни субјект. Свечани хатишериф (највиши турски правни акт) добијен је управо на дан празновања светог Андрије Првозваног, што је кнез Милош одмах прогласио својеврсним националним празником. Топови су свечано пуцали, а црквена звона свечано су најавила велики празник и политички успех. До краја његове владавине 13. децембар обележаван је као нека врста Дана државности кнежевине.
Династичка смена у Србији 1842. године, означена је доласком Карађорђевог сина Александра на власт. Иако супротних политичких гледишта у односу на Обреновиће, био је свестан важности постигнутих резултата његовог предходника и дан Светог Андреје настављен је да се обележава као државни празник, до душе са видно мањом помпезношћу.
Иронијом судбине, унутрашњи политички проблеми и нестабилност довели су до сазивања знамените Светоандејске скупштине, прве и једине "Српске славне револуције" у којој је мирним и демократским путем дошло до династичке смене на престолу без проливања крви.
Кнез Александар Карађорђевић сазвао је скупштину 13.12.1858. године, под притиском опозиције. На скупштини су уставобранитељи и група либерала подржали династију Обреновић и старог кнеза Милоша Обреновића. Изгласано је неповерење кнезу Александру, одузет му је престо и предат је кнезу Милошу. Он му је дозволио да напусти Србију и остатак живота проведе у емиграцији.
Фото: Википедија
Наредних година и деценија нови политички успеси Кнежевине Србије увели су још неке датуме у државни протокол.
Истог дана 1877. године кнез Милан Обреновић одазвао се позиву Русије која је заратила са Османским царством, и Србија је објавила други рат исламској царевини, иако се још није опоравила од пораза у првом. Српска војска је убрзо потукла Турке и ослободила јужне српске градове - Ниш, Белу Паланку, Пирот, Куршумлију, Прокупље и Врање. Рат је завршен већ крајем јануара 1878. миром који је Русија склопила са Османским царством у Сан Стефану. Иако су територијалне одредбе уговора ишле на штету српских националних интереса, Србија и Црна Гора први пут су у међународним оквирима Србија и Црна Гора признате као независне државе.
За владаре из династије Карађорђевић, дан Светог Андреја добио је крајем 19. века другачију форму и значај. За разлику од Обреновића за које је овај празник био значајан из државних и политичких разлога, празник је добио и значење крсног имена (славе).
Наиме, принц Петар Карађорђевић је 1896. године одлучио да дотадашњу крсну славу Карађорђевића светог Климента замени прослављањем светог апостола Андреја.
Фото: Архива Новости/Википедија
Према историјским изворима и сећању савременика на одлуку Петра Карађорђевића да своју стару породичну крсну славу замени прослављањем другог свеца као заштитника породице, утицало је неколико личних разлога:
Ову његову одлуку додатно је подгрејао аманет његовог оца, кнеза Александра Карађорђевића који се током живота водио истом намером да промени крсну славу, али по сећању савременика за тај корак није имао храбрости, страхујући да ће се нешто још додатно десити.
Сама одлука да прекине обележавање дотадашњег породичног свеца, и да за нову крсну славу одабере св. Андрију изазвала је примедбе и дисуксије код других чланова дома Карађорђевића. Међу њима је тада, још увек постојао је свеже сећање на трагичан породични тренутак абдикације кнеза Александра са српског престола и њиховог колективног одласка у емиграцију, и то управо на празник св. Андреје 1858. године. Знаменита Светоандрејска скупштина тога дана изгласала је неповерење Александру и формално омогућила династичку промену престолу.
Остало је забележено да је Петров агрумент на критике рођака био: "Свети Андрија нас је протерао, свети Андрија ће нас и довести на престо Србије“. Судбином или реалним политичким околностима, Петар се 13 година касније заиста вратио у Србију и понео краљевски ореол. У новим околностима Свети Андреја постао је заштитник владарске породице и прослављан је на двору као својеврсни дворски догађај.
Фото: Архива/Википедија
Од тада, за доцније генерације Карађорђевића овај празник будио је двојака осећања. Слава породичног дома равна највишем дворско-полигичком догађају и подсећање на тешку породичну прошлост, смену на престолу и одлазак у емиграцију.
Године 1911. Краљ Петар свечаном церемонијом увео је у војни протокол гарнитуру пуковских застава које су све на свом реверсу, носиле лик иконе Светог Апостола Андреја. Управо те пуковске заставе, прославиле су српску војску током Првог светског рата.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
