Он је у својеврсној исповести пре месец и по дана открио је непознате детаље из њиховог живота.
- Пре него што су постали Марина и Фута, мама и тата су живели у кухињи стана у Кнеза од Семберије 10, чији је власник био отац мамине најбоље другарице. У склопу тог кухињског простора налазили су се тешки дрвени сто за ручавање, фрижидер, тоалет и степенице које су водиле ка галерији, скровишту мојих родитеља, где се налазио душек и вредни предмети чувани високо ван домашаја деце, почео је Лаћа.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Tvrda Priča / Nešto Drugačije
- У том простору од 15 квадрата прво је зачет Милош. Иако планиран, живот му није био гарантован. Још као беба осетио је борбу. Лекари су га неким чудом спасли после три операције везаних црева, причао је Радуловић за Ало.
- Када је мама сазнала да је са мном у другом стању, хтела је да абортира. У њеном срцу није било места за још једну евентуалну трауму, а у кухињи није било довољно простора за другу бебу, причао је он.
Прочитајте још
- Ујка Бата, мој деда стриц којег је мајка обожавала и који јој је омогућио сва та скупа путовања јер је био једини имућни члан породице, био је јако болестан кад је изашао из затвора. Убеђивао је моју маму да ме ипак роди тврдећи да ће то дете бити геније и да ниједног тренутка неће зажалити. Бака, увек рационална и реална, била је на маминој страни, знала је да неће бити лако издржавати и друго дете, али како се успротивити молби човека на самрти? Тако сам осуђен на живот.
Фото: Архив Новости/В.Данилов
- Због тебе сам овде завршила, рекла ми је мама у афекту једног поподнева на Институту за онкологију, неколико дана пошто су јој одстранили дојку, исту ону која је отхранила два бића која су се још у утроби супротстављала животу, два бића од којих једно више није међу живима, а друго се неким чудом извукло. И била је у праву. Скупо је платила цену наших живота. И тек тад сам се, свестан да је у поодмаклој фази карцинома, зарекао да ћу урадити све што је у мојој моћи да изађе жива са клинике чак и кад су је прогнозе осудиле на сигурну смрт.
- Када је други пут примљена на онкологију, непосредно после терапије у Немачкој, пацијенту Марини Туцаковић констатована је прогресија болести – хипоксија дезоријентисаност, нови одливи на плућима... Стање – критично. После неколико дана отпуштена је из болнице. Лекари су јој дали десетак дана. Рак је махнито почео да једе њена плућа. Бодрили су нас да не губимо наду, да је сваки дан награда. Такође, саветовали су нас да јој не откривамо да има промене на плућима. То мало што поживи боље да проведе са најмилијима, а ако сазна да је стање терминално, само ће клонути духом и угасити се. Ја сам убица своје мајке. Поред мог оца, брата, естраде, лажних пријатеља, лекара и осталих саучесника. Рак је само коморбидитет. Оно што убија је безусловна љубав. "Да није тебе, не бих се ни разболела..." Ту нема ни грама манипулације. Само живот. Ја сам убица своје мајке и моја казна неће бити њена смрт. Мој казна биће борба до тог последњег тренутка, до последње малигне ћелије, све док има осмех на лицу, све док има разлог да жив због љубави којом сам је убио с раком који ју је убио, причо је Лаћа.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
