Губитак вољене особе без дилеме је један од најтежих изазова са којима се људи сусрећу, а узрок је тешког психичког стреса који у екстремним ситуацијама може довести до нове трагедије - да особа буквално умре од туге.

Иако су се засад бројни овакви случајеви дешавали широм света, па и код нас, српски лекари не желе да причају на ову тему. Анкетирајућу низ наших стручњака у водећим здравственим установама, наишли на мање-више исто објашњење - ствар је још неистражена и незахвално је о њој говорити.

То свакако не побија чињеницу да људи једноставно могу умрети од туге, а само протеклих неколико дана били смо сведоци тога - двострука породична трагедија залежена у једном месту у близини Свилајнца.

Фото: Профимедиа

 

Када је до ње дошла вест да јој је син Александар погледао повредама задобијеним у саобраћајној несрећи на путу Свилајнац-Петровац, мајка Добрила Симић вриснула је из свег гласа и срушила се. Како је једна од рођака испричала, чланови породице су покушали да јој помогну, али спаса није било - мајчина бол била је превелика.

Сличне ствари дешавале су се и ранијих година, а остао је забележен и случај Горана Милића који је преминуо због погибије његове браће, иначе официра Војске Србије. Велику пажњу, такође, привукао је старији пар из Чачка - Миљко (70) и Славица (71) који су пронађени мртви у породичној кући, где су истог дана обоје напустили овај свет. Претпоставка је да је супруг први издахнуо, те да је његова драга убрзо потом умрла од туге.

Синдром "сломљеног срца"

Бројни страни стручњаци о овој појави причају већ више од деценије. Бол након смртног случаја најчешће се повезује са повећаним ризиком од акутних кардиоваскуларних проблема, а синдром "сломљеног срца" већ се уврежио у светској литератури.

Особе које су изгубиле вољену особу имају симптоме налик на срчани удар, а срце на снимцима почне да личи на балон.

Овај синдром спречава лучење превелике количине адреналина који утиче на застој срца. Иако адреналин у "редовним околностима" стимулише рад срца, он може бити штетан ако то стање потраје. Срећом, орган у великом броју случајева успева да се опорави у року од неколико дана након доживљеног стреса.

Ризици који доводе до смрти

Међутим, знатан је и број људи који нису успели да се изборе са тугом, а наука показује када до тога може доћи.

Истаживања групе научника предвођеним Данцем Симоном Графом доказала су пре две године да ризик од неправилног откуцаја срца – кључног фактора који доводи до срчаног удара и отказивања овог органа – може бити константно повишен и до чак годину дана након губитка животног партнера.

"Нарочито висок ризик примећен је код младе популације и оних који су изгубили релативно здравог партнера", наводе научници у овом спису.

Фото: Профимедиа

 

Што више, претходне анализе Унивезитета Сент Џорџа у Лондону 2014. године довеле су до закључка да су шансе за инфаркт двоструко веће током првих месец дана по губитку вољене особе. Интересантно је да је иста студија показала да туговање утиче, осим на повећање стреса, и на немарност хроничних болесника који почињу да заборављају да треба да узму своју редовну терапију.

- Често користимо термин "сломљено срце" како бисмо описали бол који осећамо због одласка вољене ососбе, а наше студије директно показују да туговање заиста утиче на здравље срца - подсетио је др Сунил Шах, један од сарадника научног истраживања.

Шта се дешава у организму ожалошћених?

Стога је јасно да психичка стања у којима доминирају интензивна осећања туге и бола и те како делују на физиолошке процесе у организму.

- Више истраживања показало је да поменуте емоције проузроку читав низ негативних одговора организма. Међу њима су промене у процесу коагулације (згрушавања) крви, потом крвном притиску, нивоу хормона стреса и откуцајима срца - навео је Шах.

У студији америчких научника о којој је писао "Јутарњи.хр", објављеном у часопису "Psychoneuroendocrinology", потврдило се да појединци који су три месеца раније изгубили вољену особу имају виши ниво цитокина (гликопротеин који делује као маркер имунолошког система за индикацију упале у крвотоку) и нижи ниво варијабилности срчаног ритма (размак између два откуцаја срца, при чему виша варијабилност указује на боље кардиоваскуларно стање) од неожалошћених појединаца у контролној групи исте доби, пола и телесне масе.

Осим тога, болест која се развија може бити и психолошке природе, а до таквог закључка дошло је једно страно истраживање још 2005. године. Веза је овог пута пронађена у случајевима родитеља који су имали ту несрећу да остану без детета, а код којих је уочен повећан ризик да буду хоспитализовани у психијатријској установи.

У поређењу са оним мајкама и очевима који се нису сусрели са таквом трагедијом, они који јесу имају чак 67 одсто шансе више да им у неком тренутку затреба медицинска помоћ због насталог менталног поремећаја, с тим да су мајке таквом сценарију склоније од очева.

Фото: Јутјуб принтскрин/Appolo Hospitals

 

Иако се клиничка депресија показала као најчешћи облик понашања, било и случајева маније, биполарног поремећаја, шизофреније, али и - суицида.

С друге стране, нарочито забрињавајући подаци јесу они које су објавили аутори предвођени Николасом Кристакисом, 2006. године. Они су успели да докажу да људи "умиру од туге" чак иако су њихови вољени и даље живи, али пате од неког здравственог проблема. Испитаници су овог пута били старији брачни парови где је један од супружника због тешке болести био на лечењу у здравственој установи.

На смртност, показало се, утиче тип дијагнозе који је успостављен брачном партнеру. На пример, мушкарци су у највећем броју случајева умирали када би се установило да њихова супруга болује од деменције, док би жене најчешће напуштале овај свет када се њиховом супругу дијагностификује психијатријска болест.

Фото: Профимедиа

 

Појава примећена и код животиња

Осим што су медији извештавали о власницима паса који су преминули убрзо након што је њихов љубимац угинуо, било је и новинских чланака о обрнутим случајевима.

Најчешће су за својим власнцима патили управо пси, чији старадељи су их себично напуштали или су и сами одлазили са овог света, а велику пажњу науке привукла је шимпанза Ним Чимпски која је одвојена од мајке и одгајана међу људима, а угинула је у 26. години, далеко испод очекиваног животног века за ову врсту који износи и до 60 година.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".