Општепознато је да постоје четири крвне групе, али мало ко зна да постоје многобројне варијације због 57 антигена у РХ систему.
Управо зато може да дође до ретких крвних група, попут "златне крви" која припада такозваној „Рх-нул“ групи.
Према неким подацима, ову крвну групу имају тек 43 особе на читавом свету, а једна од њих је и Београђанка Милица Мучалица.
Милица је случајно шездесетих година прошлог века открила да њеним венама тече "златна крв", а како је дошло до тога, открила је својевремено за РТС.
- Кад сам остала у другом стању, морала сам да вадим крв, то је било 1962. године. У Заводу за трансфузију крви су ми рекли да нешто није у реду, да морам поново да вадим крв, што су и урадили - рекла је тада Милица.
Прочитајте још
Оно што представља проблем са тако ретком крвном групом јесте чињеница да је веома тешко наћи одговарајућег донатора ако се јави потреба за трансфузијом. Када јој је због операције тумора материце била потребна крв, најближи донор за Милицу налазио се чак у далекој Канади, а пошто није било времена за транспорт крви, лекари су морали да јој подвежу капиларе како би је спасили.
Као члан међународног регистра ретких крвних група, Милица је често била у прилици да буде донор. У контакту је с онима којима је помогла. Један од њих је председник ФИФА-е Ђани Инфантино.
- Давне 1970. године добила сам позив од доктора Будимира Динића да малом дечаку из Швајцарске хитно треба моја крв да би преживео. Нисам размишљала ни тренутак, одмах смо отишли у Завод за трансфузију и напунили теглу од 350 грама. Неколико дана касније стигла ми је сјајна вест: преживеће! - присећа се Милица у разговору за "Блиц".
Два месеца пре него што је Марија Инфантино требало да добије сина, који је после назван Ђовани-Ђани, доктори су открили да са његовом крви нешто није у реду. Ђани је рођен 12 дана пре термина, а живот му је могла спасти само комплетна трансплантација крви, и то оне посебне коју има само 18 људи на свету. Једна од тих особа је и Милица Мучалица, која се није двоумила ни секунде када је требало да се помогне детету.
- Нисам оклевала. Знала сам озбиљност ситуације јер сам се и ја само два месеца пре тога нагло разболела и хитно ми је требала помоћ. Јако ме је заболео стомак једне ноћи, а доктори су прегледима пронашли тумор материце. Тада сам морала хитно на операцију, а крв која би ми помогла се налазила у Канади. Како операција није могла да чека, доктори су ми подвезали капиларе да би ме спасли - прича Мучалица.
Милица није знала да је дете које је спасла постао први човек светског фудбала, па јој је утом то драже што је успела да му спасе живот.
- Ја иначе пратим и волим спорт, јер сам као мала дуго тренирала разне дисциплине. Баш ми је драго што је толико успео у животу и ето, да није било моје крви, он сада не би био председник ФИФА-е - нашалила се Милица.
Посредством “Блица” телефонским путем упознали се Ђани Инфантино и Милица Мучалица, која је 1970. године дала крв првом човеку светског фудбала како би преживео.
- Заиста сте је пронашли? Па то је сјајна вест! Ја сам покушао да је пронађем пре 20 година, као и мушкарца из Енглеске који ми је такође помогао. Међутим, ни моја мајка ни ја нисмо успели да их пронађемо. Контактирали смо с Црвеним крстом у нади да ће нам дати документа која повезују Милицу са мном, али нису могли да их пронађу. Сва документа су нестала - рекао је Инфантино.
Након што је председнику ФИФА-е саопштено да Милица има све податке који је повезују са спасавањем његовог живота, Инфантино је инсистирао да Београђанка дође у посету у Цирих, у седиште Светске куће фудбала.
- Заиста бих био пресрећан да могу да је упознам након свих ових година - рекао је Инфантино.
Само неколико тренутака касније, Милица и председник ФИФА-е су у телефонском разговору разменили неколико речи.
- Истина је да ме је Ђани позвао телефоном, то је лепо од њега. Занимао се за моје здравље и захвалио ми је на помоћи коју сам му пружила када је био беба. Распитивао се и о мојој породици, био је љубазан. Позвао ме је у Цирих и отићи ћу код њега у посету - рекла је својевремено Милица Мучалица за “Блиц”.
Она се осврнула и на његове тврдње да ју је тражио пре 20 година.
- Инфантино и ја смо причали и о његовој мајци и њеним напорима да ме пронађу свих ових година. Међутим, требало је да се обрате Међународном заводу за трансфузију крви, а не Црвеном крсту, јер они имају све моје податке пошто сам донор. Тако би ме сигурно нашао - прича Милица.
Она прича и како се она и њен син шале, како у Инфантину виде бројне њене особине.
- Сада моја крв тече његовим венама, па ми син говори како се Инфантино у неким ситуацијама понаша попут мене. Међутим, на страну моје особине, заиста се надам да ће га здравље служити што дуже јер сам ја болешљива, па не бих волела да се то пренесе на њега - додаје херој из Београда.
О овом догађају извештавали су бројни светски медији.
Иначе, „Рх-нул“ крвна група, познатија као златна крв, први пут је пронађена 1961. године код једне Абориџинке, а лекари су мислили да ће ембрион са том крвном групом умрети још у материци. Гледано из медицинског угла, ова крвна група нема ниједан од 50 антигена из Резус система, што је чини толико ретком у светској популацији. Управо због своје реткости добила је епитет „златна“.
Занимљиво је да је ова крвна група бољи универзални давалац од 0 крвне групе јер је компатибилна са другим ретким крвним групама. Нажалост, људи који поседују ову крвну групу јако тешко налазе донора кад им је потребно.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".