Саша Матић је откирио како је проводио празницне дане када је био дете.
- Сећам се да смо као клинци ишли код баке у кућу, као положајници. Једино је била мука што у то време није био распуст за ове празнике, па смо морали баш рано да устанемо и да прво одемо до баке, па онда у школу на часове. Устајали смо у шест, уместо у пола осам. Било је баш весело.
- Много волим божићне ритуале - и Бадњи дан и вече. Цео тај ритуал је леп сам по себи. Ми обично за Божић рано устајемо и окупљамо се, па нам дођу пријатељи. Више волим да неко дође код нас, него да ми идемо негде.
- Сви подједнако. Постио сам цео божићни пост. Сви смо породично у духу празника. Док су девојчице биле мале, оне су се највише радовале. Божић је прилика да се сви окупимо. Мој темпо живота је такав да шест дана у недељи радим, а ту су константни наступи и путовања, те немам често прилике да будем с децом. Што се тиче традиције, не разликује се много од онога како слави већина породица. Поштујемо традицију и томе сам учио ћерке од малих ногу.
- Дејан је чешће добијао новчић него ја кад смо били мали. Био је срећније руке. Прошле године је старија ћерка извукла парицу, па се млађа наљутила (смех). Није било намештаљки никаквих. Видећемо како ће бити ове године.