- Био је један од бољих боксера Радничког али у у оној великој Југославији. Био је у категорији Марјана Бенеша, велтер, ту је била и највећа конкуренција. Ретки су мечеви које је изгубио, отуда и надимак „Метлица“, јер је чистио све по рингу. Њего живот је једна тужна прича, једна од оних коју проживљавају боксери после завршетка каријере – казао нам је Сантрач.
Уз Сантрачеву сагласност објављујемо причу коју је са покојним Миомиром објавио пре три године на порталу „Нишке Вести“ и уступио нам његове фотографије.
- Остао је у сећању још малог броја љубитеља племените вештине. Постоји само у својим успоменама и албуму пожутелих слика. Ја, очаран облаком белим, гледам како нестаје даљина и питам се да ли има још времена за снове. Сећање лети пространством где се смењују светлост и тама и питам се, да ли смо спреми и посвећени да о прошлости сазнамо и нешто више. Он то заслужује. Миомир Метлица Марјановић. Није ни лсутио да ће његов живот бити тако повлашћена стварност и да ће животу дати више него што ће од њега узети.
Фото: Новости
- Ја сам са породицом дошао у Ниш дошао са само четири године, чега се наравно не сећам, али тако је кренуло одрастање до дечачких дана и родила се љубав према спорту. Почео сам са фудбалом у нишком Железничару а како врло талентован али строг тренер није трпео лоше оцене ја напуштам фудбал. Ишао сам у школу „Маршал Тито“ и тамо Соколана и тренинзи боксера. Брзо сам заборавио лопту и заволео рукавице – говорио је „Метлица“.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
Прочитајте још
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
