Да се скући узела је позајмицу од 64.000 евра на 25 година, са променљивом каматом. Прва рата је износила 297 евра, али већ наредна се попела на 386 евра. Стрепи од следеће, јер ако остане и на овом повећању од око 30 одсто, сума коју банци треба да врати порасла је за готово 27.000 евра у односу на почетак отплате.
Ово је само један пример како се пораст референтне каматне стопе Европске централне банке као мера за сузбијање подивљале инфлације од почетка рата у Украјини, одразио на цену кредита и у Србији. Нова корекција нагоре очекује се поново почетком фебруара на седници ЕЦБ, али вероватно и на наредним, јер стручњаци смиривање инфлације не очекују тако брзо. У Народној банци Србије сматрају да ће ЕЦБ и током 2023. године, у складу са својим најавама, наставити да пооштрава монетарне услове. А што ће се одразити и на даљи раст каматних стопа на кредите у еврима на нашем тржишту.
Професор Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије очекује да ће камате стамбених, али и осталих кредита, расти још пола године, а да се стагнација може очекивати тек од јуна. Паду камата и јефтинијим зајмовима не би се требало надати пре друге половине 2024. године. Како наш саговорник додаје, повећање камата ЕЦБ, а затим и еурибора највише је погодило управо дужнике који су на почетку отплате.
НАЈГОРЕ НА ПОЧЕТКУ
- Банке углавном у првој деценији, код кредита на 20 година, наплате своју камату, тако да сви они чију рату већим делом чини камата, а не главница, много ће јаче да осете поскупљење - каже проф. Мусабеговић. - Што се тиче оних који тек намеравају да реше стамбено питање, мерило треба да им буде да ли је кирија и даље приближна рати кредита. За оне који намеравају да уђу у решавање стамбеног питања, препорука је да сачекају пола године ако могу, јер је ситуација и даље непредвидива.
Од тренутних "удара" заштићени су грађани који су задужени са фиксном каматом. Већина стамбених позајмица, од укупно 170.000 колико их је било у отплати на крају новембра, јесу са променљивом. Како банкари објашњавају, она се састоји од референтне каматне стопе - еурибора и фиксне марже банке. Еурибор је променљив и одсликава каматну стопу по којој банка на међубанкарском тржишту позајмљује новац који затим пласира својим клијентима путем уговора о кредиту. Еурибор је од прошле године знатно порастао, па након повољног периода од 14 година, дужници за кредите у еврима, сада плаћају много скупље рате.
Прочитајте још
Крајем 2021. и почетком 2022, шестомесечни еурибор износио је око -0,5 одсто, а јуче је његова вредност била 2,8 процената.
Фото: Илустрација/Новости
КРЕНУЛО ИЗ МИНУСА
- Вредност стопе еурибор је нагло пала 2008. године, а од октобра 2011. године била је у константном паду. Од новембра 2015. године била је негативна, што се до тада никада у историји није догодило - податак је Народне банке Србије. - Од јуна ове године он се нашао изнад нуле. Пуних шест и по година, уместо да се на маржу банке додаје еурибор, што је уобичајено и очекивано у банкарском пословању, висина ове стопе је заправо одузимана од марже.
То време повољних кредита се очигледно завршило, а што најбоље осећају грађани који их отплаћују.
- Позајмицу од 45.000 евра дигла сам пре три године, на 25 година, по веома повољним условима, јер већ у истој банци супруг отплаћује један стамбени кредит - каже Јелена С.
- До пре три месеца рата ми је била 212 евра, а онда је прво порасла на 266, затим прошли месец на 270, а пре неколико дана стигла је нова од 281 евро. Други кредит који отплаћујемо је при крају отплате, камата је већ враћена, па је много мање расла рата. Све нам је већи проблем да се изборимо са месечним обавезама.
Рата је расла свим дужницима, много упадљивије онима који су тек на почетку отплате, али и тамо где је већ отплаћена половина стижу увећане обавезе. Промене које се догађају последњих месеци, међутим, нови план отплате су "вратиле" на период од пре неколико година, када је камата чинила већи део месечне обавезе.
- Од 2007. године враћам 60.000 евра, узетих на 20 година - објашњава Биљана Р. - Камату сам већ отплатила, па од пре две године отплаћујем главницу. Од поскупљења камате, која је везана за тромесечни еурибор, рата ми је порасла за 40 евра. Ситуација је таква да мој отплатни план изгледа као да последње три године нисам ништа враћала.
ВИШЕ ЗАДУЖЕЊА
Како у НБС кажу, евроиндексирани стамбени кредити су у новембру 2022. одобравани по каматној стопи од 4,75 одсто, што је 2,2 процента више у односу на годину раније. У односу на јун, тромесечни еурибор је закључно с новембром повећан за 2,1 проценат на 1,8 одсто, а шестомесечни за 2,2 на 2,3 одсто.
Према последњим подацима НБС за новембар 2022. године, стање стамбених кредита одобрених становништву износило је 580,5 милијарди динара, што представља раст за 11,3 одсто на међугодишњем нивоу. упркос одређеном успоравању које је присутно последњих месеци, раст стамбених кредита и даље је релативно висок. Када се посматра период од јануара до новембра, одобрено је 115,3 милијарде динара стамбених кредита, што је за девет процената мање у поређењу са истим периодом 2021. године, када је оборен рекорд у томе.
НЕМА РАСТА ПРОБЛЕМАТИЧНИХ
КАКО су нам рекли у УБС, камате на стамбене кредите, не рачунајући раст еурибора, малтене су на истом нивоу као и крајем прошле године и крећу се у распону од 2,8 до 3,4 процената. Када се дода еурибор од око 2,8, разлика је међутим, готово двострука, У УБС додају да је позитивно што нема раста проблематичних позајмица. Код становништва је то у распону од 3,9 до 4,3 одсто, што тумаче као уредно отплаћивање кредита. Тврде да, уколико се еурибор стабилизује неће бити даљег раста каматних стопа, па да искључиво све зависи од кретања референтне каматне стопе ЕЦБ.
Из НБС додају да је учешће проблематичних кредита у укупним стамбеним кредитима на крају новембра 2022. године износило свега 1,49 одсто, још мање него 1,99 одсто 2021.
РЕКОРДНЕ БРУТО ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ
Бруто девизне резерве НБС на крају децембра 2022. износиле су 19.415,7 милиона евра, што обухвата и средства по основу прве транше стендбај аранжмана који је ММФ одобрио Србији 19. децембра.
Ово је уједно и највиши ниво бруто девизних крајем месеца и године од када се прате подаци. У току децембра бруто девизне резерве повећане су за 2.148,4 милиона евра, док су у целој 2022. години повећане за 2.961,2 милиона евра.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
