Четрнаестог јануара (првог јануара по старом календару) је празнични дан у којем се слави Мали Божић (Васиљевдан) и Српска Нова година.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.
Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, онда је Мали Божић почео да важи као Српска Нова година.
Фото: Игор Маринковић
За овај дан везују се многи обичаји, а постоје и сујеверја шта на овај дан не би требало радити.
Прочитајте још
У обновљеној српској држави под Карађорђем, када су се устаничке границе и власт усталили, било је уобичајено да се скупштинска заседања одржавају о Малом Божићу, јер је тад најпогодније да се праве годишњи прегледи и подносе извештаји и договарају подухвати за нову годину.
Многи обреди и радње о Божићу су понављани или имали свој завршни део о Малом Божићу, тако да и овај дан обилује живописним обредима.
У многим местима Војводине је био обичај да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања Сунчеве светлости и топлоте. Из истих разлога су у Херцеговини остатке бадњака од Божића спаљивали на Мали Божић.
Фото: Профимедиа
Мешен је и посебни обредни хлеб, звани василица (или: васуљица), чији назив упућује на име Светог Василија (или Васиљевдан), који се празнује истог дана.
Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће у том правцу отићи, тј. удати се.
На Мали Божић 14. јануара (Свети Василије) поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.
На овај дан, у свим храмовима СПЦ, служи се литургија Светог Василија Великог чији помен Црква, такође, слави првог дана Нове године.
Према историјском и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379, у 50. години. Живео је у време цара Константина који је озваничио слободу исповедања хришћанске вере.
Фото: Профимедиа
Свети Василије Велики открива меру поста: Значење духовног и телесног одрицања!
Василијева служба, коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње – 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.
Сачувана су многа богословска и апологетска дела Светог Василија кога СПЦ слави и 12. фебруара (30. јануара по Јулијанском календару) – на празник Света три јерарха.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
