Манда је убијен 15. јануара 2000. године. Имао је 44 годне, преминуо је на лицу места после пуцњаце, а у престоничком хотелу Интерконтинентал, нешто после 17 часова тог кобног дана седео је у друштву Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Гарића, који су такође убијени.
Аркан је уз велике почасти сахрањен на Новом гробљу и његов споменик са бистом познат је у јавности.
На истом гробљу, недалеко од Аркановог гроба, почива и његов велики пријатељ Миленко Мандић Манда.
Фото: Новости
- Седели су заједно по обичају неких петнаестак дана пре тог страшног догађаја. Аркан је тада Манди рекао: "Хоћеш да купиш гробно место? Ја хоћу", на шта је Манда рекао да му не пада на памет! Покојни Жељко као да је наслутио смрт. Ево сада се јежим! Аркан је купио себи гробницу у коју је на жалост и сахрањен док смо ми као породица накнадно купили неких 100 меатара даље - присећао се пре неколико година Мандин син, Александар у разговору за медије.
На Мандиној сахрани, окупио се тада велики број људи, чланова породице, фамилије и многобројних пријатеља и сарадника из различитих сфера друштва. Међу познатима који су се тада опростили од Манде био је и Зоран Дамјановић.
Прочитајте још
Фото: Н. Скендерија
Дипломирани правник и спортски радник (између осталог, био је генерални секретар Црвене звезде и Фудбалског савеза Србије и Црне Горе) се тада на емотиван и искрен начин опростио од свог пријатеља Манде.
Тај говор из књиге "Било једном у Београду", Мандиног сина Александра Мандића, преносимо у целости:
- Поштовани суграђани, драги пријатељи, ожалошћена породице,
Претешко је у овим тренуцима пред сумрак, пред последњи испраћај нашег драгог пријатеља, нашег Манде, наћи речи утехе и оправдања зашто нас је напустио заувек.
Јер животне стазе којима си ти тако сигурно корачао биле су јединствене, непоновљиве, својствене само теби.
уступљене фотографије из књиге "Било једном у Београду" Аце Мандића
Пријатељ који се ретко среће изазивао је дивљење и последњег познаника, јер је у његовом срцу сваки човек препознавао шта у ствари подразумева бити човек.
Поштован и цењен од свих, стварао је пријатеље са таквом лакоћом да су сви име нашег драгог Манде доводили у везу са најсјајнијим и највреднијим људским особинама: част, понос, поштовање, поштење, достојанство, љубав и оданост.
уступљене фотографије из књиге "Било једном у Београду" Аце Мандића
Твој начин живљења је показао да се уз довољно храбрости, талента и стила, са твојим препознатљивим шармом, живот може претворити у сталну гозбу.
И заиста, дружење са тобом још од детињства, преко студентских дана до данас, свима нама, твојим пријатељима, било је истинска гозба.
Добар човек попут Манде није ни могао да живи сам, њему су људи долазили у таласима, знани и незнани, срећни и несрећни, богати и сиромашни, и увек су добијали оно што су очекивали.
уступљене фотографије из књиге "Било једном у Београду" Аце Мандића
Није богат онај који има много, већ онај који даје много, често је говорио. Он је једноставно био Богом дан да људе учини срећним, задовољним и безбрижним. Није се у томе штедео, јер је живот проживео палећи свећу са оба краја.
И то његово поимање живота имало је мирис авантуре, сталне акције, чудесан сјај, сјај изазова који се могао видети у његовим очима до последњег часа.
Драги Манда,
Опраштајући се данас од тебе, свима нама остаје велика празнина у срцу. Тешко ћемо објаснити Аци и Анђели, старим родитељима, браћи, твојим најближим зашто си нас напустио без поздрава.
уступљене фотографије из књиге "Било једном у Београду" Аце Мандића
Али, Ти који си испунио живот љубављу и поштовањем за друге, остаћеш да живиш у духу и срцу других и после своје смрти. Мирно почивај, и нека ти је вечна слава и хвала - гласиле су опроштајне речи Зорана Дамјановића.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
