Пут до професионалног возача није ни брз ни лак. Возач не може одмах да седне у камион кад му се упише категорија у возачку дозволу.
Славољуб Јевтић, председник Националне асоцијација шпедитерских друштава и агената ПУ "Транспорт и логистика" истакао је да Србији недостају три категорије возача.
У првој су возачи међународног транспорта, којих недостаје највише, у другој они који раде само у домаћем транспорту, а у трећој возачи у дистрибуцији, односно, снабдевању великих градова.
У принципу је, наводи, велики проблем свим компанијама које се баве организацијом транспорта и шпедитерским компанијама да обезбеде неопходан број возача у овом тренутку.
Фото: Профимедиа
"Један од новонасталих проблема је и да смо дошли у ситуацију да је доста наших возачких компанија основало компаније у иностранству да би могли да раде па возачи сада одлазе тамо код њих. А други проблем је да одређене компаније из Западне Европе долазе у Србију и купују наше фирме како би, пре свега, обезбедиле возаче", објаснио је Јевтић.
Ко све вози у Србији
Александар Спасић, генерални секретар Пословног удружења "Међународни транспорт" наглашава да је у Србији занимање возача, у односу на неке друге професије, доста добро плаћено.
"Возе нас возачи који су ту дозволу стекли неких давних дана, још из војске када је војска била највећи извор професионалних возача. Возе нас људи који сами реше да себе школују и финансирају и возе нас они који заврше средњу саобраћајну школу", навео је Спасић.
Међу њима, додаје, има и возача који су отишли у пензију јер не може да се обезбеди довољан број у свим категоријама.
Напомиње да сваки од тих пензионисаних возача, који прође одређене здравствене прегледе, може и даље да вози и да то није ништа ново, да се дешавало и раније.
Може ли образовање решити проблем
Јевтић указује да је логистика с појавом ковида нагло кренула и да су због великог раста производње и доставе настале и веће потребе за возачима.
Сматра да се таква ситуација може поправити једино образовањем.
Спасић истиче да је један од предлога за решавање проблема образовање.
"Запоставили смо тај избор професионалног возача. Средње саобраћајне школе, иако им је законом дато да створе возаче са "Ц" категоријом, да ти људи могу, када заврше школе, да управљају тешким теретним возилима, ми то не радимо. Они излазе са "Ц" категоријом и морају да чекају 21 годину. Па ко ће да чека од 18 до 21 године да тек онда постане возач", сматра Спасић.
Фото: Профимедиа
Такође, проблем је то што будући возачи немају новца да плате обуку и лиценцу која износи око 3.000 евра.
Јевтић објашњава да ниже образовни кадар мора да прође процес сертификације који траје 287 сати.
"То је месец, месец и по дана, а ви немате возача који ће за то време да ради, а немате ни замену за њега", казао је Јевтић.
Када возач постаје возач
Спасић упозорава да возач није одмах возач и да не може одмах да седне у камион кад му се упише категорија у возачку дозволу.
"Од пре две године имамо обавезу да тај возач мора да се лиценцира. Прво да крене на иницијалну обуку, а после и на додатну обуку у неки од 17 центара у Србији. А цене које су у Србији бар пет пута веће него у свету су један од разлога зашто се одбијају ти млади људи", указао је Спасић.
Кандидати који одмах заврше обуку могу да рачунају на посао јер, како наводи Јевтић, на бироу их нема и стално су отворени конкурси за све категорије.
Истакао је да људи који желе да постану возачи и прођу сва та школовања и сва та финансирања сигурно налазе посао.
За ниже категорије возача доња старосна граница је 18 година, мања теретна возила од 18. до 21. године, а за тешка теретна возила од 21. године, тренутно.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
