Током свог скоро двомиленијумског постојања поглавари римске цркве долазили су их најразличитијих географских, социјалних и друштвених средина. Неки су били пример духовности и правоверног Хришћанства, док за неке влада чуђење како су уопште имали смелости да се прихвате верских дужности.
Током средњег века Римска курија имала је много веће ингеренције него што би се то могло очекивати од једне црквене установе. Папе су се понашале као прави владари. Имали су дворове, поседе, поданике и државу. Живот по угледу на световне владаре подразумевао је неретко и разне сплетке, завере, прељубништва и борбе. Управо те методе, пружиле су Ивану XII узлет на хијерархијској лествици Рима.
Папа Иван XII обављао je понтификат средином 10. века. Већина историчара се слаже да је он био најгори папа у историји Цркве.
Од самог почетка његове црквене каријере пратили су га неморални поступци. Потицао је из аристократске породице и био је син војводе Алберика II oд Сполета (град у средњој Италији). Захваљујући богатству, очевом утицају и моћној војсци приморао је свештенство да га именује за папу и тако прекрши давно установљено правило да се о избору новог папе не расправље пре него што предходни поглавар умре.
Фото: Википедија
Упркос свесном кршењу одредбе, кардинали су се нагодили са папом. Преузео је папски понтификат доста рано, већ са 18 година. С обзиром да му је отац био најмоћнији обласни владар у околини рима, папа Иван је убрзо постао и принц Рима, па је у својим рукама објединио и световну и духовну власт.
Прочитајте још
Мајстор политичких савеза и сплетки
По ступању на папску столицу одмах је почео да ради на враћању папских поседа које су раније одузеле италијанске војводе. Ратовао је против њих са жељом да их поврати, али када је схватио да у томе неће имати успеха, одлучио се на другу тактику.
Како се убрзо и сама папска држава нашла под нападима, папа се окренуо немачком краљу кога је молио за помоћ. У замену за заштиту предложио је краљу Отону Првом да га крунише за цара Светог Римског Царства, и тако формално обнови давно запостављену титулу.
Отону се та идеја свидела, па је у погодном политичком тренутку допро до Рима, сузбио папске непријатеље и дошао по круну. Он и његова супруга Аделаида 962. године крунисани су за цара и царицу. Тако је амбициозни папа неплански установио традицију да римске папе крунишу немачке цареве која је трајала до 1530. године.
Ипак, политички савез Ивана XII и Отона није дуго потрајао, јер су обојица имали своје личне интересе. Отон је намеравао да папу потчини својој световној власти па је међу њима убрзо дошло и до сукоба. Овога пута папа је извукао дебљи крај, духовно веће сврхнуло га је са позиције понтифекса и на папску столицу довело папу Лава.
Међутим, папа Иван XII. се снашао и што би се рекло, брзо "доскочио на обе ноге" те је на седници курије успео да потплати и уцени кардинале да након повратка Отона у Немачку, опозову Лава и врате њега на позицију.
Зашто ићи у бордел када можеш да имаш свој?
Папа Иван XII је волeo да скрене и са "пута" бордела и зађе у неку врсту "криволова" па је тако вребао чак и у цркви Св. Петра жене које би дошле да се моле, а које би силовао, ако су му се свиђеле. На питања зашто чини такве ствари, није се ни трудио да да искрено признање. Увек се бранио речима: "...сам Бог зна зашто сам то учино".
Његово је скандалозно понашање је документовано. Као верски, али и световни владар радио је све по сопственом нахођењу, па је тако и игнорисао целибат. Свој понтификат обележио је тиме што је ватиканску палату претворио дословно у бордел. Просторије намењене за пријем и гошћење дипломата и разних друхих великодостојнима претворио је у просторије за конкубине, а све то због тога да не би био принуђен да услуге проститутки тражи по граду.
У тим неморалним стварима био је условно речено "практичан". Био је "широке руке", па су се услугама његових конкубина могли користити и пријатељи који су му долазили у посету, као додатну "забаву" након што би завршили посете коцкарницама, лову и гостионицама.
Сматра се да је његов бордел био највећи икада забељежен у историји. Постоје две верзије о његовој смрти. Као и сав његов живот и смрт је остала нејасна. Према првој верзији убијен је од стране љубоморног мужа који га је затекао у кревету са својом женом, а према другој, које звучи уверљивије умро је од можданог удара који га је погодио док је налазио у постељи са туђом женом. У тренутку смрти био је 20-ак година живота.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
