На вечни починак, поред сродника, пре свега мајке, супруга и петоро деце, троје Милисављевих и двоје Милановић, испратило их је више стотина људи. Браћа се преминула у суботу, у истом дану. Милисаву је препукло срце од туге, непун сат како му је јављено да му је брат умро у Словенији, где је играо фудбал за екипу својих глувонемих из Србије.
Кроз кућу и двориште Максимовића минулих дана прошле су хиљаде људи .Да изјаве саучешће, покушају да утеше, помогну... Синови њиховог стрица Косте из Лешнице, чија је радња позната по томе што помаже сиромашне и болесне, први су стигли да помогну. Помоћ је, потом, стигла и од многих других људи, од сродника до познаника, али чак од људи који их нису знали, а које је ова трагедија погодила и потресла.
Сада је извесно да су обојица браће имали срчане проблеме. Борећи се за живот, да створе што боље услове својим укућанима, а да изађу у сусрет и другим људима, ипак, нису штедели себе. Две куће, у истом дворишту, једно од сведочанстава братске слоге и љубави, остале су без „глава породице“. За две супруге, мајку и петоро деце, уз трагедију, иде и реалност да сада морају даље кроз живот, без оних који су, у сваком погледу, били њихови стубови.
Фото: Приватна архива
Већ је доста новца требали да превоз Миланових посмртних остатака из Словеније и трошкове који су настали у тој земљи. Без помоћи добрих људи, тешко би се породице избориле. У овој муци, болу и туги саучествују и челни људи власти, који су одмах, по сазнању за трагедију, дошли у кућу Максимовића.
- Ово је велики бол за све - каже Видоје Петровић, градоначелник Лознице. -Остали смо без два часна, вредна и дивна суграђанина. Драгоцени су били за све нас, а тек за своје породице да и не говоримо. Туга којој је тешко пронаћи утеху. Радује нас у свему овоме људска солидарност, која, надам се, неће стати ни после сахране. Градско веће је одлучило да породици, у овим тешким тренуцима, дамо 200 хиљада динара. Остајемо са породицом у болу који је донела трагедија која није скоро забалежена у нашем крају.
Прочитајте још
Туга се, ових дана, отегла као оближња пруга, у ишчекиувању да и Миланови посмтни остаци буду допремљени кући.Неколико дана није се знало када ће да буде сахрана. Људи су хрили код њих, како породица не би била, ни трена, без пажње, бриге и подршке. Браћа Милан и Милисав, и два одра, довезени су, заједно, у двориште. Призор од кога и срце пуца. Јецаји мајке Миланке и чељади, од сазнања за трагедије, приликом доласка мртвих синова, делија којим се поносила, чули су се на све стране. Од њих би, чини се, могао и камен да заплаче.
- Е, нема утехе, баш нема - каже ујак Максимовића, Милован Матић, из Вуковог Тршића. -Уз све, остају пример братске слоге. Као ретко где и код кога. По томе су, поред осталог, били пример и фамилије и читавог краја.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
