- Сећам се њеног последњег одласка, видео сам је тог дана, баш одавде кренула је истим путићем у школу, као и много пута пре - овим речима је о трагично страдалој Милици својевремено започео причу њен брат од стрица, прота Милан Костић.
Била је добар ђак, присећао се пре пар година прота. Можда би, каже, завршила и Медицински факултет, постала лекар. Волела је да помаже другима, да се дружи. Чак три девојке су из породице Костић кренуле Миличиним путем, постале су медицинске сестре и докторке, пожртвоване медицинарке. Међутим, судбина неретко поремети оно што се очекује.
Фото: С.Бабовић
Тог кобног септембра мајка и отац су је испраћали у школу, ни не слутећи да би ишта могло да пође по злу. Међутим, изгледало је као да је она у себи предосећала нешто, и тек пошто је закорачила из куће поново се окренула према родитељима и - заплакала.
Милица Костић је на превару одведена у стан, где су четворица насилника, како је касније и доказано на суду, имала јасну намеру да је напаствују. Након више сати опирања и молби, у тренутку када је остала сама у соби, Милица је скочила кроз прозор. Тенда изнад баште донекле је ублажила пад, али је девојка подлегла тешким унутрашњим повредама у подне 4. септембра. Претходно је смогла довољно снаге да каже да је скочила у смрт како би сачувала част. Насилници су осуђени на дугогодишње затворске казне.
На болничкој постељи је скупила последње атоме снаге и инспекторима посведочила шта јој се догодило. Њено сведочанство и резултати полицијске истраге били су довољни да се насилници осуде на дугогодишње казне.
Прочитајте још
Фото: С.Бабовић
Сећање на Милицу углавном се данас везује за њен родни крај. У Цркви Светог архангела у селу Дупци код Бруса где је крштена, на дан њене смрти служи се литургија. Мученичка смрт смерне ученице, али и њен "подвижнички живот“ верно су описани у књизи "Борба за достојанство“ архимандрита Тихона Ракићевића из Студенице.
Књига и канонизација
После скока кроз прозор из стана, Милица Костић је пала право на тенду изнад баште, а потом и на пластичну столицу тадашњег ресторана "Напредак" у Крушевцу. Преминула је два дана касније, али је смогла довољно снаге да инспекторима исприча да се на тај корак одлучила како би сачувала своју част.
Фото: С.Бабовић
Дан касније у Крушевцу су покренуте неме демонстрације са више хиљада учесника, а толико их је било и на сахрани на гробљу у Стројинцима. Насилници су осуђени на дугогодишње казне затвора. Милица је, нажалост, била заборављена све до тренутка када је студенички архимандрит Тихон објавио књигу. Од тада почињу напори за њену канонизацију.
Њој је посвећена скулптура "Крушевљанка" која и данас стоји испред Хотела "Рубин" и дело је значајног аутора Димитрија Симића (1927-1992).
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
