Био је најуспешнији шпијун током Другог светског рата, дупли агент коме су веровали и Черчил и Хитлер, и вероватни узор за чувеног агента 007 Ијана Флеминга.
Ако неко није изгледао као тајни агент, то је био Попов. Шпијун треба да је дискретан, неприметан, а он као да је настојао да привуче пажњу. Био је боем и женскарош, скандалозни трошкаџија и редовни гост казина и балова на ривијери. Међутим, Попов јесте био тајни агент. Радио је за немачку обавештајну службу.
Фото: Профимедиа
Абвер и у неколико наврата је из Португала за њихов рачун путовао у Лондон. За тај посао био је одлично плаћен, што објашњава и његов раскалашни животни стил.
Заправо, Попов је био, у најмању руку, двоструки шпијун. Осим за Немце, он је радио и за британску обавештајну службу МИ6. Чим би стигао у Лондон, ступао би у контакт са британским контраобавештајцима и од њих добијао све информације и дезинформације за које би желели да стигну до Немаца. Тек пошто би са Енглезима припремио одговоре на сва могућа питања које би Немци могли да поставе, он би се враћао у Лисабон. Обе стране су га одмах упозориле да се у авантуру уплиће на сопствену одговорност и да, ако би био ухваћен, не би могао да рачуна ни на кога. Није се узбуђивао.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/ Јамес Бонд 007,1995: А Спаце Оддитy
Попов је током рата у неколико наврата путовао за Лондон, и једном у САД. Како Немце тако и Енглезе коштао је јако пуно новца. Његове услуге нису биле од велике користи ни за једну страну. Јесте, предвидео је јапански напад на Перл Харбор, али га је Ј. Е. Хувер, тадашњи начелник ФБИ, сазнавши да је Попов своје тајно име Трицикл добио због склоности ка тројкама у кревету, дисквалификовао као неповерљив извор. Да, то је онај исти Хувер за кога се причало да је у слободно време волео да се пресвлачи у женско по оргијама. Трициклова су се предвиђања нажалост остварила. Погрешна Хуверова процена коштала је Америку много живота. Такође је допринео великој дезинформационој кампањи која је одвукла пажњу нациста од савезничког искрцавања у Нормандији, али у њој није био кључни играч.
У то доба Ијан Флеминг, творац прослављеног Џејмса Бонда, био је мобилисан за обавештајну службу британске морнарице. Флемингов посао, међутим, био је пре свега административни. У Лисабон је долазио два пута, службом, једном на путу у Северну Африку, други пут за Америку. Флеминг је говорио како је на њега посебан утисак оставила једна ноћ у есторилском казину. По његовим тврдњама, он се тада, понесен патриотизмом, до пред зору коцкао са високим немачким официрима, да би на крају све изгубио. Сећања његовог сапутника на исти догађај била су унеколико другачија. По његовој причи Флеминг је одмах изгубио све паре, а за столом није било Немаца. Трећа верзија приче о истој вечери појавила се у мемоарима Душка Попова 1974. Он тврди како се у казину сусрео с Флемингом, и како је пред њиме извео једну од својих шмекерских бравура, што је овога инспирисало да измисли агента 007.
Фото: Профимедиа
Флеминг је умро богат и познат. Иако је био лош шпијун и још гори писац, аеродром у Кингстону на Јамајци носи његово име. Попов га је надживео. Мењао је жене, занимања и места боравка, да би се скрасио у јужној Француској. Један мој познаник, а његов рођак, причао ми је како је као дечак са родитељима ишао у Провансу у посету деда-стрицу Џејмса Бонда. Затекао је Попова како седи на прагу куће, сасушен од малигне болести у узнапредовалом стању, огрнут кожним гуњем, и греје се на јесењем сунцу. Умро је у Лондону, 1981.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
