Животни пут ове талентоване певачице је био трновит, а заувек нас је напустила 1. октобра 2015. године.
Свој живот окончала је у Скопљу у 74. години. Упркос болести коју је касно открила, Реџепова није губила ведар дух и наду.
Болови су били неиздрживи, готово присутни сваког дана.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ JEKA MUZZIK
- Не пуштајте ме, останите са мном. Умирем! Готова сам! Борим се колико могу, хоћу да оздравим - рекла је тада Уснија за "Курир", али је опет скупила снагу да настави:
- Свакодневно се мучим с боловима и тешко дишем. Стање ми се много погоршало. Лежим у кревету, једва успевам да седим. Покушала сам да устанем како бих прошетала, али не могу се ослонити на ноге. Доста сам смршала, као да нисам ја, људи ме чак и не препознају. Пијем само воду, немам снаге ни да једем.
Прочитајте још
Публика и колеге су поштовали Уснијино дело, а свој живот је провела са човеком кога је изузетно волела. Важила је за особу која је увек била врло смирена и љубазна. Волела је живот, и била је један од најбољих примера како изгледа кад се воли.
- Моја мама Сабрија била је Туркиња, а тата Јашар Ром, џамбас. Отац није могао да има деце са првом женом па се оженио мојом мајком, удовицом која је већ имала сина и ћерку. Родила је још нас четворо и кућа је била пуна малишана. Живели смо сиротињски, у тешким условима, борили смо се да преживимо, али то је ипак био најлепши период у мом животу - причала је својевремено Уснија.
Уснија је одрасла у скормној породици, а њена љубав је према певању почела у гимназији, када је са другарицама организовала забаве:
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ JEKA MUZZIK
- У Скопљу није било много прилика за забаву, па сам зато учествовала на скоро свим секцијама у школи. Имала сам девет нераздвојних другарица с којима сам организовала све забаве у гимназији, припремала представе и шацовала симпатије на корзоу.
- Додуше, умели су Јашар и Сабрија да ме прате када шетам градом, али само када сам им тражила да останем до девет увече. Сматрали су да гимназијалка нема шта да тражи на улици у то доба.
- Друштво ме је пријавило за такмичење младих певача на прослави поводом стохиљадитог претплатника Радио Скопља. Први пут сам пред публиком певала велики хит Радмиле Караклајић, "Хајмо на твист". Обожавала сам да плешем, па сам на бини играла и певала. Публика је на ногама дочекала крај песме и тада сам освојила другу награду. Сцену сам осетила као простор у којем владам и на њој сам остала све до данас-причала је својевремено, а пренео је "Стори".
Легендарну уметницу многи сматрају највећом македонском музичком амбасадорком, а краљицом ромске музике званично је проглашена 1976. на Првом фестивалу ромске музике у Индији, када јој је признање уручила Индира Ганди.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
