У Бугарској се од 27. октобра низом манифестиација обележава годишњица смрти српског краља Милутина, чије мошти почивају у Цркви Свете недеље у Софији и чији је култ у тој земљи јак још од 16. века.
Саветник председника за културу Дејан Савић рекао је да је данашњи догађај изванредан не само црквени, већ и историјски празник, који на најлепши начин уједињује два народа - српски и бугарски.
"Мошти Светог краља Милутина налазе се у Цркви Свете недеље у Софији, а поводом 700 година од упокојења краља Милутина ми смо дошли да литијом обележимо тај велики значајан датум, а по први пут и изнесемо мошти краља Милутина изван цркве", рекао је Савић.
Додао је да се упркос мерама забране против пандемије у цркви окупио значајан број верника, гостију, пријатеља и свих оних људи који су свесни да је ово празник на који смо морали мало више пажње да обратимо.
Амбасадор Србије у Бугарској Жељко Јовић рекао је да је за њега велика част, задовољство, али и одговорност да на данашњи дан представља Србију.
Прочитајте још
"Данашњом великом манифестацијом, као и бројним догађајима претходних дана и догађајима који ће уследити наредних дана, имали смо прилику да једини другима поновимо колико су наше братске везе између српског и буарског народа јаке", рекао је Јовић.
С друге стране, каже, данашњи дан је био и прилика да се подсетимо на значај који је краљ Милутин имао, који је довео српску државу до великог успона, који је у културном смислу чинио много и који је био познат по својој дарежљивости и помоћи сиромашнима, немоћнима и болеснима.
"Данас је била прилика да своју децу научимо да покажемо ко су и где су нам корени, као би знали где да иду и како би своју земљу градили на најбољи могући начин", рекао је Јовић.
Белоградчишки епископ Поликарфа, викарниг епископа Софијске митрополије каже да се данасњи празник обележава са великим достојанством.
"За два народа краљ Милутин је један велики благослов, то је један светац који је за живота учио верујући народ да испуњава Божје заповести, да поштује православну веру, а учи нас и данас да волимо Бога и да испуњавамо његове заповеди и да будемо верни Христови следбеници када испуњавамо највећу његову заповест - да волимо једни друге", рекао је епископ.
Краљ Милутин, други син краља Уроша, један је од најзначајних српских владара, а дошао је на престо после абдикације старијег брата, краља Драгутина, који се повукао 1282. године.
Милутин је водио бројне ратове при чему је проширивао своју власт дубоко на византијску територију, а његова моћ се огледа и у организацији државе, у великој војсци, одлицној привреди и финансијама.
Владао је 40 година и углед српске државе и народа довео до високог степена.
Много је учинио и за културу српског народа, а градио је градове, летњиковце, нарочито на КиМ, подизао и даривао цркве и манастире, а градитељска активност праћена је развојем уметности, сликарства, књижевности и примењених уметности везаних за цркву и књигу.
Зидао је болнице, унапређивао велика манастирска властелинства као економске ресурсе, ковао новац, отварао руднике.
Краљ Милутин је као своју задужбину саградио манастир Бањску.
