Српска православна црква и верници данас обележавају Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља - Крстовдан. Догађаји везани за мученичко страдање светог Јована Крститеља пренети су у светим Јеванђељима по Матеју, Марку и Луки. Исус о њему каже "Нико од рођених од жена није већи од Јована (Крститеља)"
Јован је био први свети мученик хришћанске вере, ухапшен 27. године Нове ере, а страдао 28. године одсецањем главе. Према предању Јован Крститељ био је посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, Иродове жене. Након тога зла Иродијада је наредила да се глава Светог Јована не сахрањује заједно са телом, јер се плашила да страшни пророк некако не васкрсне.
Стога је узела његову главу и закопала је на неком скривеном и нечасном месту месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња Јована, добра и побожна жена није могла да допусти да глава божијег човека остане на том месту, па ју је тајно ископала, однела у Јерусалим и сахранила на Јелеонској гори.
Не знајући за то, цар Ирод када је сазнао о Исусу како чини велика чудеса, уплашио се и рекао: "То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих". После извесног времена неки знаменит властелин поверовавши у Христа, оставио је положај и замонашио се, и као монах, с именом Инокентије, настанио се на Јелеонској гори, баш на оном месту где је глава Крститељева била закопана.
Желећи да зида себи ћелију, копајући дубоко нашао је земљани суд и у њему главу, за коју му се јави тајанствено да је Крститељева. Он ју је целивао и закопао на том истом месту.
Прочитајте још
Друго обретење
На овај дан се зато прославља прво и друго Обретење главе Светог Јована Крститеља, као помен на ове догађаје. По Божијој заповести та чудотворна глава касније је ишла од руке до руке, понирала је у заборав и опет објављивана, док најзад није у време царице Теодоре и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград.
Многа чудесна исцељења догодила су се се од Крститељеве главе. Интересантно је да Свети Јован за живота није учинио ниједно знамење, али је његовим моштима дата благодатна чудотворна моћ.
Сутра је обавезан пост
Сутрашњи празник пада усред Васкршњег поста, па се подразумева да сви православни хришћани тог дана посте. Правило поста овог дана прописује пост на уљу, то јест једе се храна спремљена на уљу, дозвољено је пити вино, није дозвољено јести рибу. Током целог Васкршњег поста, риба се једе само на Благовести и на Цвети.
Сутра не смете да радите никакве теже послове. Нарочито је распрострањено веровање да се на овај празник не дирају ножеви нити други оштри предмети како се не би повређивале ране невино страдалог светитеља.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
