Чувени глумац Миливоје Мића Томић рођен је на данашњи дан, давне 1920. године. Током каријере дуге 45 година остварио се у мноштву култних и незаборавних улога али, занимљиво, никада није добио ни једну главну.
Управо због тога је носио титулу "мајстора споредних улога", а чини се да му главне нису ни биле потребне, јер је ове споредне увек играо маестрално.
Рођени Београђанин, Мића Томић припада плејади прве послератне генерације глумаца (Љуба Тадић, Павле Вуисић, Чкаља, Раде Марковић и други) која је обележила домаћу филмску и позоришну уметност након Другог светског рата.
Мића није намеравао уопште да се бави глумом. Уписо је Правни факултет, а онда га је судбина навела на другачији пут. Мића Томић је глумом почео да се бави релативно касно, на почетку својих 30-их, на Одсеку за позоришну уметност Музичке академије, пре него што је Факултет драмских уметности и основан.
Прочитајте још
Београдско драмско позориште памти да је Мића Томић био његов члан, памти га и Атеље 212 у којем је, такође, играо. Улоге у филмовима црног таласа Три, Непријатељ, Буђење пацова биле су прекретница у његовој каријери, а Мића је играо у најразличитијим телевизијским и филмским формама.
Миливоје Мића Томић, се глумом бавио дуги низ година. У периоду од 1954. до 1998. године био је део великих пројеката, а неки од њих су: "На слово на слово", "Специјално васпитање", "Камионџије", "Национална класа", "Маратонци трче почасни круг".
Мића заправо није ни сањао да ће глума постати његов животни позив. Све се одиграло сасвим случајно. Мића се случајно затекао у Београду на Железничкој станици, као члан планинарског друштва. Пришли су му глумци аматери, које је познавао и упитали га да ли би им помогао. Требало им је да неко улети у представу "Све ће то народ позлатити". Његов задатак је био лак, само је требало да одигра келнера, без неког текста.
- Шта треба да радим? - упитао је Томић.
- Ништа нарочито, само треба да унесеш тацну са ракијским чашама, а после кад дође брод, ти их покупиш - одговориле су му колеге.
Упркос томе што је све на први поглед било лако, Мићи није пошло за руком да обави задатак, већ се тада десило нешто што је обележило почетак његове велике каријере.
Док је износио чашице, Мића се саплео и пао, сломио је све, али и побрао смех и симпатије публике која га је наградила аплаузом. Мићи се та пажња допала и решио је да се упусти у глуму. Колеге глумци су га критиковали, али и примили у своје удружење.
Тако је почела његова велика каријера, која је трајала 45 година, а његов лик и дело живе кроз његове маестралне улоге упркос чињеници да је од његове смрти прошло више од 20 година.