Скелани, покрај Сребренице, су у јесен 1992. године видели неке од најтежих борби на линији фронта. Актери су били и Дане Васић, који је носио униформу Војске Републике Српске и Даут Тихић, који је бранио ознаке Армије Републике Босне и Херцеговине.
Ова два, тада војника, су се први пут срели у пластенику и то преко нишана. Даут је гледао преко брда како се снаге ВРС распоређују када је „као из земље изникао“ војник испред њега са пушком у рукама. Запуцао је Даут рефлексно и рафално, погодивши војника у прса – био је убеђен да је мртав.
- Кренуо сам даље са намером да по повратку узмем пушку од овог кога сам убио. Борба није дуго трајала, одбили смо напад на села јер је изненађење изостало мојом пуцњавом. На повратку, видео сам да нема ни српског војника ни пушке – испричао је Даут.
Фото: Јутјуб принтскрин/vpro in europa
Дане сведочи да је видео војника, али да није био одлучан, није знао да ли је „наш“ или „њихов“, те га је тај тренутак замало коштао живота.
- Нисам чуо пуцање, само сам видео да цев његове пушке вибрира. Осетио сам страшан ударац који ме је одбацио уназад неколико метара и то је све чега се сећам. Кад сам дошао себи, сазнао сам да су ме „моји“ извукли, видео сам подеран панцир који је зауставио метке – присетио се Дане.
Прочитајте још
Како си ме убио, када видиш да сам жив?
Рат се одавно завршио, преживели су пакао обојица. Даут је неколико година потом провео у Шведској, па се потом вратио у Сарајево, а затим и у своје родне Скелане на Дрини. Отворио је фарму крава, продаје млеко и бави се пољопривредом.
Фото: Јутјуб принтскрин/vpro in europa
Са друге стране Дрине, Дане живи у Србији, у Бајиној Башти, бави се откупом шумског воћа и плодова, има хладњачу и ланац трговина сувенирима, али га често пут нанесе преко воде. Ушао је у кафану једном приликом, а Даут је управо био ту и није могао да верује шта он то види.
- То је човек кога сам ја убио, кажем друштву. Смеју се и веле „како си га убио кад видиш да хода, жив је“. Не могу да верујем и прилазим незнанцу. Ја сам тебе убио, кажем му, он се смеје и одговара „како си ме убио, када видиш да сам жив?“ – испричао је Даут.
Уз по коју чашицу ракије, попричали су о свом првом несретном сусрету у том пластенику и од најљућих непријатеља који су се видели само преко нишана и пуцали један на другог, постали су нераздвојни пријатељи, чак и пословни партнери
- Немам чега да се стидим. Нисам урадио ништа лоше и незаконито. Био сам војник и носио пушку као и он. Пуцао сам у војника, војник у мене, једноставно рат је такав. Ја мислим да колико је Даут желео рат, толико сам га и ја желео. Рат нам није требао јер никад ником ништа добро није донео – закључио је Дане.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
