На данашњи дан 1999. године, за време НАТО агресије на СРЈ, припадници Војске Југославије заробили су тројицу непријатељских војника.

Ендру Рамирез (24) из Лос Анђелеса, Кристофер Стоун (25) из Смит Крика и Стивен Гонзалез из Хантсвила заробљени су када су покушали да уђу на територију тадашње СРЈ из правца Македоније.

Сва тројица су припадала извиђачкој чети америчке дивизије чија је база у Немачкој.

Своја запажања о хватању тројице НАТО окупатора забележио је и генерал-пуковник Небојша Павковић, коме је генерал Негослав Николић рекао да су тројица војника заробљена у заседи у рејону села Славујевац, у близини Прешева.

Према Павковићевим речима, негде пре поноћи уследио је позив председника Слободана Милошевића, који је честитао на том успеху и захтевао да се према заробљеним војницима поступа коректно.

Некадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана тада је новинарима рекао да им се не свиђа понашање југословенских власти према заробљеним војницима, који се „очито користе у пропагандне сврхе“. Он је нагласио да ће, ако им се било шта догоди, Милошевића сматрати одговорним.

Према извештајима ББЦ, војници су наводно ушли на територију Србије грешком, јер границе нису биле прецизно обележене. Грађани САД су пренеражено примили вест да су тројицу њихових војника заробили припадници Војске Југославије. Све велике телевизијске станице су почињале јутарње дневнике снимцима тројице заробљених војника, које је у свет послао РТС.

 

 

Председник СРЈ Слободан Милошевић је у интервјуу једном америчком новинару рекао да се заробљеним војницима ништа неће десити:

- Добро се старамо о њима, здрави су... Ми поштујемо Женевску конвенцију. Нећемо повредити ваше војнике - рекао је Милошевић.

Милошевић је одлучио 1. маја да ослободи тројицу америчких војника.

Павковић у дневнику описује да му је Николић рекао да су њих тројица заробљени у заседи у рејону села Славујевац, у близини Прешева.

Када је завршио разговор, Павковић је свима који су били у његовој близини саопштио радосне вести, а онда је чуо аплауз.

БОНУС ВИДЕО: