Делта сој преузима примат на глобалном нивоу, па и у Србији. На почетку пандемије једна особа је могла да зарази две, сада је делта сој довео до тога да један човек може да зарази осам до девет људи, рекла је др Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.
- Делта сој је почео да преузима примат у свим земљама, на глобалном нивоу преко 50 одсто случајева, сада и много више припада делта соју. Јако је брзо ушао у популацију и истиснуо све досадашње сојеве. Оно што је његова главна разлика у односу на досадашње сојеве је чињеница да се страшно брзо шири. На почетку пандемије једна особа је могла да зарази две, сада је делта сој довео до тога да један човек може да зарази осам до девет људи - објашњава Беговићева.
Наводи да је тренутна епидемиолошка ситуација у Србији очекивана јер се, како каже, налазимо у пандемији која траје, која је врло интезивна и која ће трајати.
- Имам осећај да су овог лета сви одахнули, они који су вакцинисани рекли су - сад можемо себи да дамо одушка, они који нису вакцинисани такође су себи дали одушка. Ми смо можда раније кренули на море, раније су кренуле журке, топло време је кренуло већ у јуну. Људи су изашли на улице, доста њих је скинуло маску, доста њих се опустило у свом понашању, а појавио се сој који је јако агресиван, у смислу да се јако брзо шири. Сада имамо једну јако лошу ситуацију и изгледа да су млади дошли на удар - истиче Беговићева.
На питање шта је карактеристично за делта сој осим тога да се брзо шири, Беговић наводи да су то симптоми које раније на почетку пандемије нису указивали на ковид 19.
- За делта сој цурење носа је нормална ствар, сећам се у почетку пандемије апсолутно никоме није цурео нос, свима је напротив био запушен. Сад се цурење носа појавило као симптом короне. Тако да се вирус вероватно мало мења у симптомима, али велика разлика јесте да се изузетно брзо шири - објашњава Беговићева.
О мешању различитих типова вакцина
Говорећи о трећој дози вакцине наводи да већина земаља нема довољно вакцина за комплетно становништво, па трећу дозу препоручују најугроженијим, најрањивијим категоријама, особама са ослабљеним имунитетом.
- Што се тиче треће дозе вакцине видим да и Амерички центар за контролу болести и Светска здравствена организација препоручују трећу дозу пре свега људима који су имуно компромитовани, да се они први заштите. Већина земаља нема довољно вакцина за комплетну популацију и одлучују се наравно да прво заштите оне најугроженије али и оне који су у контакту са великим бројем људи - здравствене раднике, људе који раде у просвети - објашњава Беговићева.
Говорећи о мешању вакцина наводи да ту владају подељења мишљења.
- Амерички центар за контролу болести и СЗО сматрају да би требало примити трећу дозу исте вакцине као претходна два пута, наравно, ако је претходно све протекло у реду. Са друге стране постоје студије и земље као што су Канада, Италија, Шпанија Немачка које апсолутно промовишу мешање различитих типова вакцина, али не све. Оно што се зна јесте да Астра-Зенека са Фајзером даје изузетно јак имуни одговор. Али свака вакцина има своје за и против - објашњава гошћа Београдске хронике.
На питање - да ли ћемо се вакцинисати сваке године одговара:
- За сада ове године претпостављам да хоћемо, видећемо каква ће ситуација бити идуће године - навела је Беговићева и додала да ће трећу дозу вакцине примити у току наредних дана.
(РТС)
