Лазар наглашава да га успех серије није изненадио, с обзиром колико су труда глумци, али и комплетна екипа иза камера уложили у њу, а захтевну улогу "момка који је заробљен неповољним животним околностима" добио је на кастингу.
- Са Миланом Караџићем сам радио већ серију "Бисер Бојане". Мени је ова улога висила о концу, јер сам био у Црној Гори кад сам добио позив за снимање. Почела је корона, па људи нису могли да прелазе границу, али сам успео да дођем на снимање. Ухватио сам последњи воз - истакао је он за "Курир", па открио какав је као партнер и отац Жарко Лаушевић.
- Жарко је за мене један од најбољих наших глумаца. Имали смо стварно дивну сарадњу и били смо као отац и син. На снимању прве сезоне донео сам његове три књиге да ми их потпише. Прошло је годину дана, а он је издао нову "Падре, идиоте". Кренули смо да снимамо наставак и нашли смо се у шминкерници, а он ми је рекао: "Чекај, имам нешто за тебе." Била је то нова књига с његовим потписом: "Мом сину, Жарко Лаушевић."
Николић истиче да је од старијег колеге доста научио.
- Он је човек од којег може доста да се научи. Веома је посвећен свом послу. Научио сам да мораш да радиш, да будеш посвећен послу, али и да искажеш поштовање према свим колегама у екипи. Нас двојица смо се и по погледу разумели. Требало је да снимимо последњу сцену. Био је тог дана мој последњи дан снимања, а он ме је позвао у свој кампер. Никад нисам волео да идем код њега, јер он се тамо осами и учи текст. Пустио је музику на телефону, и то песму Леонарда Коена "Хеy, Тхат'с Но Wаy то Саy Гоодбyе". Било ми је тешко што се растајемо. После су ми додали још један дан снимања. Послао сам му поруку, а он ми је на то одговорио: "Чувај се, сине." Била ми је част што сам имао таквом партнера на почетку каријере.
(Курир)
