Хусо Мујић, отац Далиле Драгојевић, која је супруга Дејана Драгојевића преварила, па оставила пред милионима у ријалитију Задруга 5, проговорио је за Телеграф Јетсет.

У ексклузивној исповести коју су чекали фанови овог ријалитија, питајући се да ли је њен отац прихватио ћеркин избор и одлуку да супруга остави због Филипа Цара, Хусо искрено говори о томе кроз шта пролази, те какву одлуку је донео када је реч о Далили.

Свима ће апсолутно све бити јасно на основу само једне његове изјаве, а она гласи да кућу у селу, у којој су живели Далила и Дејан, планира да препише - Дејану.

- Нисам добро, због свих дешавања... Није ми добро. Не пратим више, али некад видим... Кад гледам, тешко ми пада... Најтеже ми пада Дејаново понашање, најжалије ми је што се он тако мучи. Не може да изађе, да оде доктору, повређује се... - прво је што је рекао Хусо.

Како коментаришете понашање Ваше ћерке?

- Ненормално. Ушла је нормална, сад је ненормална. Народ ми пише да је вадим, да оде доктору, да је прегледа.

Да ли осуђујете њену везу са Филипом Царом?

- Како не осуђујем, човече! Сваки нормалан човек то осуђује, то и јесте за осуду.

Да ли сте икада могли да претпоставите да ће до овога да дође?

- Не, нисам, зато што су лепо живели, лепо су се слагали. Ту није било никакавих проблема. Од првог дана откад су заједно никад се растали нису. Све је мирисало на дуготрајни живот и везу, која се скршила за месец дана.

Она истиче да је Дејан њу гушио, да ју је та веза гушила.

- То је најлакше сад, наћи изговоре. Брак је био добар, одличан! Свако ће вам овде рећи да су били стално заједно, да нису имали проблема, свађа, ништа. Све што каже Дејан је тако, а сад је најлакше рећи "гушиш ме, давиш ме...". Ја сам то прошао, свега тога.

Такође је истакла да се неће враћати кући, овде, у село.

- И не треба да се враћа. Шта ће се враћати? Где га се врати? Са оним Филипом да се врати? Овде не може живети, ту Дејан живи сад.

Кажете да ће Дејан да живи у тој кући?

- Требало би, јер је његова кућа. Њему треба кућа. Он је увек добродошао и њему ће бити преписана. Ја ћу њему преписати кућу.

Преписаћете Дејану кућу?

- Да. Ту је кућу он правио са њом, а он после нека са њом ради шта хоће.

Он је у Задрузи рекао да ће њој дати ту кућу.

- Ја ћу је прво њему преписати, а он може после да је баци, запали... Шта год хоће са њом. Ја га издати нећу, Декија.

Шта ћете ћерки да кажете када изађе из Задруге? Шта бисте јој сада поручили, да можете?

- Поручио бих јој да се под хитно клони оног пропалитета, и њу ће одвући у пропаст! Док још има наде, да се отрезни, па нек иде где хоће и како хоће. Та веза није дуготрајна, сигурно. Каква веза... Види народ по ћошковима шта се прича и како се прича.

Шта мислите да је највећи проблем Далиле и Филипа?

- Не знам...

Шта мислите о Филипу Цару?

- Све најгоре.

Зашто?

- Ето, зато... Зато што уопште није то требало да ради. Паметан човек то никад не би урадио, таман да је златна! А и она је умислила да је најбоља на свету. То не може, то пролази... Брзо ће то проћи... Свега ће бити, а кајања највише.

Чујете се и са Дејановим оцем?

- Чујемо се ми сваки дан. Разговарамо о Дејану, како то није добро ни у реду, да спаси дете ако може, икако. И он зна Далилу, Дејанов отац. Долазио је више пута ту... Била је нормална жена, а сад је нешто ухватило, ненормално.

Мислите ли да се она заљубила? Претпоставља ли да сте љути и да овако размишљате?

- Зна она да сам ја љут, сигурно. Треба да зна...

Рекла је да је свега спремна да се одрекне да би била са Филипом.

- То је све тренутно. Видиш колико се пута посвађала са њим... То се никад није десило са Дејаном. Никад се нису свађали, а са овим се мало-мало, посвађа. Нема га она где довести овде. Он нема овде шта да тражи. Велика је бивша Југославија, има где. Дејану су отворена врата, он је посебан.

Како на Вас утиче све ово?

- Тешко ми је пало, врло тешко... Доживео сам велику бруку и срамоту, у свом селу, од свог народа, од других народа... Људи траже нешто од мене, пишу, да помогнем... Како ја да помогнем? Ја да могу, ја бих помогао. Не могу... Не можеш ни отићи, ни прићи, ни телефонски се чути... Ништа.

Сви у селу истичу да сте поштен човек и да са Вама проживљавају ове тешке тренутке, да Вас подржавају.

- А у чему да ме подржавају... У чему подршка? У жалости мојој?

Какво је ваше мишљење о овој ситуацији? Напишите нам у коментаре!

(Телеграф.рс)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".