- Будући да је дуже време боловао, могла сам да се припремим за неминовно. Да је смрт наступила изненада, вероватно бих се и данас опорављала од тог шока. Једна колегиница ми је недавно рекла да ју је смрт оца стигла тек после десет година, тако да очекујем нове ударе туге. Немам потребу да често одлазим на татин гроб. Посетим га кад ми се нешто важно деси - истакла је Мина.

Глумица је испричала да у тим тренуцима не плаче, већ да с гробља најчешће оде безбрижна.

- Не причам с њим, пуштам му музику, највише Оливера Драгојевића, Анималсе, Битлсе, све оно што је волео. Седнем, запалим му цигару. Нисам веровала да ћу то чинити. Тај обичај ми је био стран када је мама мог друга сину палилу цигару и сипала кока-колу на гробу. Сад ја имам потребу да радим то исто - испричала је она.

Она је додала да јој отац много недостаје и да су различите ситуације у којима осети потребу да га нешто пита или, једноставно, да буде ту, поред ње.

Фото: Данило Цветановић/Инстаграм принтскрин/zha.na_

 

 

- Тата ме је размазио, за разлику од маме, чији је задатак био да ме припреми за живот. Само је једном ургирао за мене, о томе је и сам јавно говорио. Била је то мала улога у филму "Пети лептир". Мени је то била друга улога у животу, али сам била пресрећна што сам је добила. Није желео да се бавим глумом ако то не заслужујем својим квалитетима - рекла је глумица, коју смо недавно гледали у серији "Бунар".

Иако сања о томе да игра на "даскама које живот значе", наследница Марка Николића не глуми у позоришту. То јој је, каже, болна тачка.

- Веома желим да играм у позоришту, али, нажалост, у овом тренутку немам прилику да покажем шта и колико могу. Глуму сам заволела гледајући оца на театарским сценама. Надам се да ће се и мени указати шанса да изађем на сцену - додала је Мина.

Мада је, како и сама тврди, мислила да ће лакше корачати кроз свет глуме, путем који је већ раскрчио њен отац, Мина се сусрела с великим потешкоћама. Након дипломирања није налазила посао у струци, па је донедавно зарађивала за живот, радећи као конобарица у кафићу код друга.

(Глориа)