Олга Ивановова Лазовић рођена је 27. децембра 1898. године на Цетињу од оца Ивана Лазовића и мајке Милице. Олгина мајка Милица Миљанов Лазовић била је храбра ћерка војводе Марка Миљанова која је јула 1914, када је објављена општа мобилизација, као Милунка Савић, узела пушку и пријавила се као добровољац у Српску војску са којом је прошла све најважније битке и ратишта. 

Њен отац војвода Марко није имао мушке наследнике, па се говорило да је тај ратнички жар, који је горео из љубави према српском роду, усадио у своје три кћерке Анђу, Милицу и Јоку. 

Милица се још пре рата удала за Ивана Лазовића и са њим добија 1898. године ћерку Олгу.

У првим деценијама у 20. века, Олга одлази из Црне Горе и у Америци постаје писац, плесачица, композитор, филозоф, учитељица. 

Фото: Профимедиа

У браку са архитектом Рајтом била је од 1924. до његове смрти 1959. и активно је учествовала у свим његовим значајним пројектима. Преминула је 1988. године у Скотсдејлу, држава Аризона. Била је дуго година на челу Рајтове фондације, а њеним напором Амерички институт архитеката прогласио је Рајта за највећег америчког архитекту свих времена.

Нема сумње да је Олга или "Олгивана" како су је у Америци звали, свом супругу, поред помоћи за бројна архитектонска остварења била и велика инспирација и подршка. Стално му је причала о својој постојбини, ловћенском Прометеју, који се толико "топио у српске несреће". 

Брачни пар Рајт је зато између два рата боравио у Олгиној постојбини, а архитекта Френк Лојд Рајт се нарочито дивио Његошевој капели на Језерском врху. 

Фото: Википедија

 

Нажалост, по налогу ондашњих комунистичких власти, Његошева црква-капела у којој је сахрањен је срушена 1972. године да би уступила место фараонском Маузолеју, који је урадио вајар Иван Мештровић. Тако данас један православни митрополит и монах почива као фараон у маузолеју, док је његова капела која је била инспирација и највећем светском архитекти варварски срушена и бачена у гомилу камења на Ивановим Коритима.

Majka Софија хероина Првог светског рата

Милица Миљанов Лазовић, Олгина мајка, била је једна од три ћерке чувеног кучког војводе и великог српског песника Марка Миљанова Поповића. Била је добровољац и у Балканским ратовима 1912. и 1913. године, али кад је чула за мобилизацију српске војске у јулу 1914. године, обула је очеве чизме и са Цетиња српског упутила се право у Краљевину Србију. Оставила је своје дете код куће да се њене сестре, Анђа и Јока и остала фамилија, брину о малој ћерки Олги док мама ратује за српску слободу. 

Милица је војник Моравске дивизије I позива, под командом пуковника Стевана Ј. Миловановића. 

Кад се пријавила у добровољце, није крила ко је, нити се претварала да је мушкарац (што је био случај са другим српским хероинама из Великог рата). Само је објаснила своје порекло, претходно ратничко искуство и то је било довољно. Милица Лазовић је одмах постала саставни део јединице пуковника Миловановића. 

Фото: Википедија/Архива Новости

 

Милица Миљанов Лазовић била је учесних свих битака Првог светског рата. Од Цера где је први пут јуришала на Швабе (као и на “Швабе које говоре нашки”) преко операција на Дрини, Колубарске битке итд. 

Пешке је прешла Албанију, била на Крфу, пела се на врх српске слободе Кајмакчалан, пробила Солунски фронт и пешке се вратила кући на Цетиње својој ћерки Олги.

(Српска историја)

БОНУС ВИДЕО: