Свети Аверкије Јерапољски је био епископ у граду Јерапољу у Фригији (данашња Турска). Тај град је био пун незанбожаца, па је Аврекије давао све од себе да молитвама умилостиви Бога да поведе невернике ка светлости истине.
Једном приликом је Аверкије ушао у идолски храм и полупао све лажне идоле. Гневни незнабошци спремали су му линч. Према предању, три младића су се залетела ка њему урлајући, у намери да га убију, а тада је Аверкије успео да из њих изгна демоне, те су се они тог момента умирили и оздравили.
Видевши тај призор, незнабошци су изразили своје дивљење, те се 500 њих на лицу места крстило.
Временом је цео Јерапољ примио хришћанску веру, захваљујући многим чудима које је Аверкије изводио.
Вратио је вид слепој мајци једног градског званичника, што је додатно учврстило веру тамношњег народа у хришћанство.
Када је исцелио неког кнеза од нечистог духа, овај је хтео да му поклони десет кила злата. Светитељ не прими злато, него показа кнезу јечмени хлеб и рече: Они који се хране оваквим хлебом гледају на злато као на блато!
На трагу овог предања верници данас имају обичај да једу јечмени хлеб јер верују да ће тако боље разумети мудре речи Светог Аверкија и да ће им то донети здравље и срећу.
Видевши много народа у мукама и болестима, Аверкије једном приликом клекну на једном месту и помоли се Богу, да Бог ту отвори топлу лековиту воду, како би се сви невољни ту лечили и Бога прослављали. И Бог отвори на том месту извор топле воде.
У старости, Аверкије је у Риму према предању исцелио цареву кћер која је сишла с ума, те му је цар понудио обилату награду, на шта му је светац рекао: Није потребно богатство ономе ко хлеб и воду сматра царским обедом.
Христ му се неколико пута јављао. Према његовим упутствима, проповедао је Јеванђеље и по Сирији и Месопотамији. Умро је у Јерапољу крајем 2. века.
