Историја образовања у Србији почиње још у средњовековном периоду, када су се људи описмењавали у оквиру цркве. Тада су манастири попут Сопоћана, Пећке патријаршије и Студенице представљали основе и почетак образовања наше земље.

Од свог постанка до данас школа какву знамо се доста променила. Тако се од када је почела реформа образовања почетком двехиљадитих све више говори о "огледним одељењим" и "огледним школама". То свакако звучи другачије од оне школе које су похађале генерације пре тога, а поставља се питање шта заправо подразумева огледно школовање и који је циљ?

Циљ огледног часа је учење кроз иновацију и презентовање градива путем најсавременијих наставних средстава и различитих облика, метода извођења наставе. Како је у питању "оглед", сама реч каже да је реч о "проби" или "покушају" да се дође до најбољег начина извођења наставе који ће као циљ имати знање ученика које може да се примени у пракси на најсврсисходнији начин.

Фото: М. Анђела

 

 

 

Огледна одељења и огледне школе би у пракси требало да броје мањи број ђака од уобичајеног броја, неретко су ученици подељени у групе како би наставник могао да се посвети свакоме. Такође, ученици у одређеним огледним школама имају могућност да наставу похађају на два језика.

Када је реч о средњим стручним школама ученици који су похађали огледна одељења требало би да буду вештија за рад од оних ученика који су похађали класичне моделе наставе. Сматра се да је у Србији готово комплетан систем захваћен оваквим типом одељења. Постоје у економским, пољопривредним, медицинским, туристичким и другим средњим школама. Тако одређени предмети, за које се сматра да нису уско повезани са самим правцем одабране струке, нису обавезни или ће њихови часови бити смањени. Концентрација је на оним предметима који су у функцији одабране струке.

БОНУС ВИДЕО: