Неко ко може најбоље да осети патњу редитеља јесте Игор јурић. Он се путем друштвених мрежа огласио и послао снажну поруку.
Нестанак и убиство петнаестогодишње Тијане Јурић је пре скоро 9 година потресло Србију и тада смо веровали да од тога не може страшније, предходна недеља уверила нас је да може.
За само два дана две масовне пуцњаве и скоро 20 убијених.
Отац убијене Тијане Јурић протеклих година залаже се за безбедност деце и њихову законску заштиту, поводом два трагична масакра огласио се и указао на неке од највећих проблема са којима се суочавамо.
- Мука ми је од оних који за ову ситуацију криве децу и „њихова права“. Деца морају и требају имати своја права. И ту не би био ни најмањи проблем, да ми, одрасли, своје обавезе испуњавамо. Да нам дете не буде играчка већ да се дететом бавимо. И сваки родитељ, свака установа и институција који се бави својом децом, нема проблем с правима детета… Кажете, „кривичну одговорност са 14 морамо спустити на 12, а зашто не и 10 година…“ Хоћете ми рећи да то није лицемерство?
Прочитајте још
- Хоћете ми рећи да на тај начин не пребацујемо одговорност са нас одраслих на дете?
- Или нам је лакше оправдати нас одрасле за нерад и занемаривање деце? Јесте, на тај начин признајемо пораз, пораз ми одрасли, ми родитељи… И кажемо пред целим светом, за све су у нашој земљи крива деца. Нисмо ми криви. Ми одрасли, ми родитељи, ми који водимо разноразне организације, ми посланици, ми министри, ми председници… ми смо толико савесни, толико одговорни, ми не можемо да се опоравимо од мукотрпног бављења децом а гле… види како нам они враћају, ужасни су!
- Децо, сви у затвор, ви сте криви за све што нам се догађа, због вас и треба да градимо затворе!!! Одмах, по рођењу, чим смогнете снаге да држите звечку, и тако зли ударите родитеља у ногу, руку или не дај боже у главу, у затвор!!! Јер ви тако зли, немате право на нас добре, нас одрасле, који се боримо за вас, спремни да вам купимо телефон, патике, и шта желите више од нас?
- И зато, затвор. Затвор је за вас децо. А, ако мало боље размислите, можда ће вам тамо и бити боље без нас. У ствари, можда нећете направити разлику између људи с којима ћете делити време у затвору и у сопственом дому. Јер колико познајете оне у затвору, вероватни ништа мање, а ни више не познајете ни оне у својој кући…
- И на крају, нека се свако од нас запита да ли је заправо лицемер. Нека свако од нас одвоји 5 минута, седне и размисли: „А шта сам ја урадио да до свега овога не дође? Шта сам урадио за своје а шта за туђе дете? Какав пример дајем? Како се понашам на улици, на свом радном месту? Када сам и колико времена одвојио да бих помогао свом или туђем детету, ако дете има проблем с учењем, уколико има проблем с вршњачким насиљем, уколико је жртва злостављања у комшилуку? Када сам поразговарао с дететом које дели лоше и штетне садржаје на интернету? Заправо, када сам помиловао неко дете и рекао му лепу реч?
- Не, нећемо ово свалити на дете. Не дам. И борићу се до краја да ово не прође. Нећемо за сав свој нерад окривити најмање криве. То је срамотно. То је јадно. То је обичан кукавичлук - написао је Јурић.