Маринко Роквић рођен је 27. јануара 1954. године у Босанском Петровцу.
Маринко и његов брат од малих ногу су показивали интересовање за музику и свирали хармонику, а поред музике, Маринко је волео и да тренира фудбал.
У Беогад је дошао по завршетку основне школе, у жељи да упише музичку школу. Међутим, сва места су била попуњена, осим на одсеку за кларинет, али се Маринко ипак одлучио за електротехничку школу и учланио се у културно-уметничко друштво "Никола Тесла" у ком је певао.
Фото: АТА имагес
Прву плочу, Роквић је снимио 1974. године, а 1977. године имао је веома запажен наступ на чувеном сарајевском фестивалу Илиџа, на ком је певао песму композитора Будимира Буце Јовановића, "Момак весељак". Године 1978. на истом фестивалу наступио је са песмом "Занела ме светла великога града", а потом и 1980. са песмом "Снегови бели опет веју", која је постала велики хит.
Следећи Роквићев велики хит била је песма "Да волим другу не могу", која је продата у тиражу од 600.000 примерака. Ређали су се хитови: "Потражићу очи зеленије", "Једина моја", "Свађалице моја мала", "Само ме потражи", "Пусти ме да је видим", "И пијан и трезан за тебе сам везан", "Подели са мном добро и зло", "Замириши на бразду", "Љубав стара срце пара", "Поломио ветар гране", "И кад ме сви забораве", "Колиба, ил' двор", "Тебе нема", "Ти за љубав ниси рођена", "Право на љубав", "Скитница" и други.
Такође, снимио је и албум са севдалинкама, које је веома успешно изводио, као и трајне снимке за Радио Београд.
Појавио се у серији "Камионџије опет возе" из 1983. године, у којој је отпевао песму Дивне имам комшинице.
Његови синови Никола и Марко такође су популарни певачи српске поп-фолк музике.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
