– Ви знате да је и моје активирање у политици и улазак у политику 2016. године личио на неку врсту парадокса и да је јединствен случај да се један вјерски поглавар активира политички. Много пута сам давао одговоре на таква питања, зашто? Наравно да су одговори вишеслојни, натјерали су ме да уђем у политику, хоћу да и ви то службено чујете овђе од мене, натјерали су ме, моје поље у мојој визији није никада била политика, моје поље је била вјера, култура, образовање, наука, то је био мој живот у мојим сновима, промишљањима и деловању до 2016. године али када сам се увјерио да оно што смо мукотрпно градили, од те сиротиње, од тог запостављеног, пониженог народа који је запостављен и политички, и инфрструктурно, и економски, прогањан, угрожаван на разне начине, онда смо од 1993. кроз Исламску заједницу, кроз разне друге пројекте подизали ту заједницу која је у том тренутку изгледала као остаци из османскога доба кроз неке старе и запуштене џамије које пропадају и које се распадају, која је на неки начин кључну своју духовну услугу вршила више према мртвима него према живима, више као покопно друштво него као Исламска, вјерска, духовна, образовна и културна заједница каква треба да буде у пуној својој мисији. Када смо наредних двадесетак година подигли ту заједницу и сачинили је најмодернијом, најсавременијом, која је успјела да успостави одгојно-образовни систем од ђечијег вртића до универзитета, све на сопственим потенцијалима, све на сопственим капацитетима. Од 1993. године до 2016. године, то је постала најсавременија и најорганизиранија заједница муслимана не само у Европи него и много шире, то је једина заједница која је успјела да изгради секуларни универзитет, не само вјерски него и секуларни универзитет.
Казао да је у политику дошао јер му је из политике рушења заједница коју је градио. Поручио да по први пут из Санџака долазе представници који нису полтрони, нити примитивци већ партнери који се договарају и заједнички граде све оно што је добро за будућност.
– У том систему кога смо успостављали под, ето морам тако казати макар звучало нескромно, под мојим вођством, за 23 године је успостављен духовни, вјерски, образовни, хуманитарни, медијски, интелектуални, добротворни и сваки други систем. У том систему је запошљено око 600 људи, од нуле направите такав систем и онда ваши политички конкуренти и други противници уз подршку тадашњег режима покушају да вас разапну зато што сте успјели, са позиције тадашње власти, са позиције локалне власти и конкурената политичких који не могу да се помире да окрећете точак хисторије у другу страну. Шта је тај точак хисторије био? До тада је важило да сви морамо да се иселимо, немамо довољно вртића, немамо довољно школа, у лошем су нам стању, ако хоћемо да се модерно школујемо треба да побјегнемо из Санџака, немамо универзитета, немамо ништа и онда шта треба да радимо? Хајмо се исељавати. Наша идеја је била доказати да је свако парче ове земље, па чак и они најзапостављенији дијелови ове земље, да су тако дивни, добри, плодни и да је до људи, да није до земље, да све што је Бог дао овој земљи је најљепше, а наравно што су људи урадили кроз разна временска раздобља је јако лоше. Наша амбиција, наша тада илузија ја кажем идеја је била показати, ми смо ходали по селима, питали зашто се исељавате, па каже нема дијете гђе да ми учи енглески језик и информатику, је ли тако? Е сада ће те уз џамије имати едукативне центре и тада смо ми кроз форму Исламске заједнице донијели одлуку, не може ниједна џамија да се прави без образовног центра, нема мјеста, спрат више, има мјеста, поред, и то се показало веома успјешним. Дакле, такву смо заједницу направили и онда је то неко одлучио да казни, е пошто је било тако, одакле нам рушите заједницу, из политике. Изазивали су ме моји противници, скини ахмедију па се кандидуј, мислећи да не смијем побјећи из комфора вјерког, знате тамо сте заштићени, тамо можете да радите шта хоћете јер имате аутономију, мислећи да нећу доћи на њихово поље, тада су ме убеђивали да дођем, а сад би дали милијарде да ме врате али касно, касно, процес иде напријед, ево ме у политици, зашто? Зато што ми је из политике рушена заједница и онда сам дошао тамо гђе се одлучује да заштитим ту заједницу али не онако како су они очекивали да ја овђе будем неки бошњачки Шешељ, напротив, него са идејом помирења, идејом дијалога, идејом договора и видите да тако може и доказали смо још једну ствар, а то је да оно што из перспективе Санџака до сада није било могуће, ви сте имали из Санџака представнике, или полтрони или примитивци, те двије верзије, ми смо доказали партнери, никад полтрони, никад примитивци, никад непријатељи већ партнери који се договарају и заједнички граде све оно што је добро за будућност.
Прочитајте још
