Глумац Светозар Цветковић успешну позоришну сезону завршиће премијером Гетеовог комада "Прафауст" у режији Бориса Лијешевића у Београдском драмском позоришту. Прва извођења представа ће имати већ наредног викенда, а Цветковић истиче да је ово можда и његова најтежа улога у каријери. Он открива да се за њу спремао готово шест година и да је чак два пута замало одустао.
- Неколико пута сам се у овом процесу налазио пред нечим што зове изазов. Он ме је бар три пута стављао на ивицу понора, одакле нема повратка. Себи сам говорио да не бих требало ово да радим. Први пут је било кад ми је Воја Брајовић рекао: "Да ли си ти нормалан, ја сам добио нервни слом пре 20 година кад сам то радио у Народном позоришту у Београду". Воја је знао да ја треба то да радим, а није хтео то да ми каже пре него што сам пристао.
Други пут је било у кафани "Вечити младожења". Дошао сам и мој идол из младости и један од највећих људи који постоје Раде Шербеџија јео је пасуљ, а ја га питам: "Раде, знамо се 40 година, гледао сам све што си играо и слушао све што си рецитовао и певао, а никад ниси говорио Гетеа". Одговорио је да није довољно добар глумац за њега. Након тога сам изашао из кафане и питао сам се да ли да идем кући или да зовем редитеља.
Шта сте урадили?
Прочитајте још
- Отишао сам у позориште. Захваљујући мојим колегама глумцима, схватио сам да можемо нешто да направимо што је наш Фауст данас. БДП нас је чекао две године и мислим да смо направили нешто што има смисла.
Који разговор вас је више уплашио - с Војом или с Радетом?
- Био сам већ уплашен, а онда сам себе ставио пред искушење. Код Воје ми није било јасно што је то крио од мене, а сигуран сам да он није смео да ми каже оно шта ми је рекао Раде.
Да ли их јавно зовете на премијеру?
- Раде ће гледати премијеру током лета на Брионима, а за Воју су спремне карте за први ред.
Како сте доживели комад?
- Нашем времену веома далек, али опет може да буде близак и да вам покаже судбину. Кроз њега упознајете срећу и несрећу, али и остварљивост људских покушаја да оставе траг на овом свету и да се изједначе с нечим што је дух земље и народа.
Да ли је ова улога круна ваше каријере?
- Не знам. Редитељ Борис Лијешевић и ја само се дуго спремали да радимо комад, који је Гете написао са 26 година, а пронађен је тек после његове смрти. Нема десет година како се спремам за ову улогу, али има седам. Сада је дошао прави тренутак. БДП је осетио да би код њих то могли да урадимо. Тај тренутак смо злоупотребили и верујем да има разлога да се допадне публици.
Представа говори о искушењима. Колико им је тешко одолети?
- Моја искушења у животу се преплићу са оним на сцени. Више од четири деценије се бавим овим послом. Искушења нису била да се поставим на једну и другу страну, али сад сам се први пут у каријери запитао да ли ово све има сврху.
Шта сте извукли као поуку овог комада?
- Човек је жив док има жељу да нешто промени или уради. Наш "Фауст" не личи на класику, али ни Гетеа, који се данас игра на сценама. Он је за многе митолошка личност, а наша представа открива у каквом свету данас живимо и какве људе имамо око себе, какве су наше љубави и музика.