Милана Станковића његове комшијепамте га као добро и лепо васпитано дете.
Они и данас имају лепо мишљење о њему, његовој сестри и мајци, која је, како су нам рекли, радила више послова како би обезбедила услове за њихово што безбрижније одрастање.
У Обреновцу готово да нема никог ко не зна где је улица у којој се налази зграда у којој је живео Милан до пресељења у Београд, а у којој је остала његова мајка.
Једна од радницав открила је да ли Милан често долази у родни град.
- Виђам његову мајку Милену, често долази по хлеб. Била је баш пре неколико дана, рано ујутру је дошла, али од тада је нисам видела. Вероватно је код сина и ћерке у Београду - рекла је она.
Прочитајте још
Старија госпођа испред његове зграде открила је какав је Милан био као дечак, као и да га зову Кића.
- Како се не бих сећала. Наш Кића је диван момак. Жао ми је што више не снима. Стварно се сви питамо шта је довело до тога да се повуче, мислили смо да је можда болестан, међутим, видимо га с времена на време овде, не фали му ништа. Све је то супер, вера и све, али много је млад да се толико затвори и повуче - рекла је комшиница, која је проговорила и о Милановом детињству.
- Имао је тешко детињство. Сећам се, једног дана ја на тераси, а он иде из школе с поцепаним ранцем, онако мало дете је било ван себе, истраумирано. Питала сам га: "Кићо, шта је било, што ти је поцепан ранац?", а он је само сагнуо главу и брзо отишао кући. Његова мајка је много радила за њих. И на трафици, прала је и пеглала веш, задуживала се, само да њих изведе на прави пут. Самохрана мајка, није имала среће с мушкарцима, судбина се поиграла с њом. Миланов отац је завршио у затвору, па је умро, а онда овај други, за кога је мислила да ће јој помоћи, још више ју је уништио. Ништа није хтео да ради, а онда се разболео и четири године провео у кревету. Ужас - испричала је ова љубазна госпођа.
Милан се посветио вери због мајчиног здравља.
- Јесте, истина је да је била болесна, а како и не би шта је све прошла. Ту смо видели и старијег комшију како залива цвеће, па смо и с њим поразговарали.
- А Миланче, добар је дечко. Ту је, понекад га видим, мајка му је имала тежак живот, два пута се удавала, али није имала среће. Не виђам је често, оде тако до продавнице ујутру кад је ту, а кад није, код њега и сестре је у Београду. Слабо она излази из стана. Добра су породица, лепо се слажу, много се чувају и подржавају. За Милана не знам шта да кажем, добар дечко, али очигледно тужан. Знам да је много лоших ствари прошло кроз његов живот, али бог га је погледао, па је постао популаран. Ваљда је остварио своје снове, ипак је после кише дошло сунце. Не знам шта му би да одабере тај пут вере - каже комшија и наставља:
- Кад је био мали, хтео је да буде каубој. Сећам се кад је кренуо да се такмичи, па ова улица је била најпопуларнија у Обреновцу и шире - присећа се комшија.
БОНУС ВИДЕО:
